И жене желе моћ

– Велики је изазов бити професионална, успешна и етична жена, достојанствена и вредна поштовања у патријархалном систему. Већ сам уморна од тога и волела бих да видим више жена на утицајним позицијама. Знате, и жене желе моћ исто као и мушкарци и не треба да се стиде због тога. Када мушкарац има чврст став и када је агресиван, то управо значи да има чврст став и да је агресиван, а када жена покаже исте особине оптужују је да је хистерична и емоционална и да мора да коригује своје понашање – каже за "Политику" Лин Монтгомери, професорка и руководилац енглеског одељења Факултета за менаџмент "Браћа Карић", поводом представљања својих најновијих књига "О браку – филозофски аспекти" и на енглеском језику "The philosophical construction of marriage. Обе књиге ускоро ће моћи да се купе на овом факултету.

Анализирајући односе између полова, посебно када је реч о позицијама моћи, Лин Монтгомери истиче да би жене требало међусобно да се помажу јер су природни савезници, а не непријатељи једна другој.

"Грешимо што не делимо моћ, јер неке жене сматрају да ће онда изгубити или ослабити своје позиције, а уствари је супротно. Мушкарци се међусобно подржавају. Сетите се само колико је неспособних мушкараца помогло другим неспособним мушкарцима да успеју."

Феминизам – прљава реч

Лин Монтгомери сматра да се жене у Србији и Америци, без обзира на културолошке, историјске и социлолошке разлике, исто боре за своја права, само је у Америци борба за равноправност почела раније – шездесетих година прошлог века. Ипак, чини се да су се америчке феминистикиње више бориле за политички коректан говор о женама него за свакодневне олакшице у пракси, будући да су у исто време, у некадашњој Југославији жене имале једногодишње плаћено породиљско одсуство и бесплатне вртиће, док су њихове америчке колегинице већ после три месеца одсуства од порођаја морале да иду на посао. "Америчке феминисткиње су направиле грешку је су се бориле према мушким и капиталистичким принципима и полако почињале да личе на мушкарце, уместо да изграде структуру моћи која одговара женама " – каже Лин Монтгомери и додаје да су феминисткиње у Америци требале да се боре за систем који ће одговарати женским потребама и специфичностима а не да прихвате патријархалне обрасце живљења. "Феминизам је постао прљава реч, а то не би требало да буде. У Америци је 80-тих година постављен идеал да жена буде савршена: у послу, код куће, са мужем, децом, у кухињи… Остваривање тог циља је исцрпло жене, јер систем није био развијен да прихвати промену у којој жена преузима водећу улогу.

Као пример успешно остварене равноправности, Лин Монтгомери износи шведски модел. "Ту је реч о партнерском односу где се заједнички преузима одговорност за породицу и самостално развијају професионалне каријере. Такав модел требало би да буде остварен и у Америци и Србији"– каже она.

Будући да у својој књизи анализира институцију брака као брачног уговора, професорку Монтгомери питали смо каква је будућност брака.

– Ако се погледа стопа развода свуда у свету и број парова који живе без потписаног брачног уговора, видећете да постоји велики број показатеља да брак, према традиционалном схватању, нема будућност. Ако жели да опстане, институција брака мораће да се мења, да постане еластичнија по својој форми – истиче она и додаје да је у Америци, али и многим крајевима света већ увелико тренд да жене саме подижу дете или живе у невенчаној заједници са неким. "Ако имамо у виду и чињеницу да особе истог пола ступају у заједнички живот намеће се закључак да ће форма брака дефинитивно морати да се мења" – каже Лин Монтгомери.

Новац – услов независности

Наглашавајући да је за жену најважнија економска моћ јер јој она обезбеђује независност, Лин Монтгомери подсећа да ако жена нема сопствени извор прихода она не контролише својим животом и нема могућност да бира. У таквим позицијама жене се не разводе и принуђене су да трпе ментално и физичко насиље.

За брак каже да је најважније поштовање и пријатељство. Постоје различите пролазне фазе, али оно што остаје је интелектуална повезаност и међусобно поштовање, чак и када се партнери разилазе у ставовима.

Своје пословне планове Лин Монтгомери усмерава на рад са студентима Факултета за менаџмент "Браћа Карић", држање предавањa на факултетима у Загребу и Осјеку као и на припремање нове књиге о етици у бизнису, финансијама и медијима, која ће бити намењена студентима из целе балканске регије. Коауторски ће је потписати са Фернандом Фернандесом Јанков из Бразила, професорком Међународног пословног права, која такође предаје на енглеском језику, на БК Факултету за менаџмент.

Иако ће остати упамћена као прва жена декан Академије за дипломатију и безбедност у Београду, професорка Лин Монтгомери недавно се повукла са овог места.

"Била сам срећна када су ме позвали да поставим програм на Академији. То је дефинитивно био изазов. Када сам то урадила, схватила сам да је моја мисија на Академији обављена. То вам је као и са сваким другим пројектом који се заврши".