I žene žele moć

– Veliki je izazov biti profesionalna, uspešna i etična žena, dostojanstvena i vredna poštovanja u patrijarhalnom sistemu. Već sam umorna od toga i volela bih da vidim više žena na uticajnim pozicijama. Znate, i žene žele moć isto kao i muškarci i ne treba da se stide zbog toga. Kada muškarac ima čvrst stav i kada je agresivan, to upravo znači da ima čvrst stav i da je agresivan, a kada žena pokaže iste osobine optužuju je da je histerična i emocionalna i da mora da koriguje svoje ponašanje – kaže za "Politiku" Lin Montgomeri, profesorka i rukovodilac engleskog odeljenja Fakulteta za menadžment "Braća Karić", povodom predstavljanja svojih najnovijih knjiga "O braku – filozofski aspekti" i na engleskom jeziku "The philosophical construction of marriage. Obe knjige uskoro će moći da se kupe na ovom fakultetu.

Analizirajući odnose između polova, posebno kada je reč o pozicijama moći, Lin Montgomeri ističe da bi žene trebalo međusobno da se pomažu jer su prirodni saveznici, a ne neprijatelji jedna drugoj.

"Grešimo što ne delimo moć, jer neke žene smatraju da će onda izgubiti ili oslabiti svoje pozicije, a ustvari je suprotno. Muškarci se međusobno podržavaju. Setite se samo koliko je nesposobnih muškaraca pomoglo drugim nesposobnim muškarcima da uspeju."

Feminizam – prljava reč

Lin Montgomeri smatra da se žene u Srbiji i Americi, bez obzira na kulturološke, istorijske i socilološke razlike, isto bore za svoja prava, samo je u Americi borba za ravnopravnost počela ranije – šezdesetih godina prošlog veka. Ipak, čini se da su se američke feministikinje više borile za politički korektan govor o ženama nego za svakodnevne olakšice u praksi, budući da su u isto vreme, u nekadašnjoj Jugoslaviji žene imale jednogodišnje plaćeno porodiljsko odsustvo i besplatne vrtiće, dok su njihove američke koleginice već posle tri meseca odsustva od porođaja morale da idu na posao. "Američke feministkinje su napravile grešku je su se borile prema muškim i kapitalističkim principima i polako počinjale da liče na muškarce, umesto da izgrade strukturu moći koja odgovara ženama " – kaže Lin Montgomeri i dodaje da su feministkinje u Americi trebale da se bore za sistem koji će odgovarati ženskim potrebama i specifičnostima a ne da prihvate patrijarhalne obrasce življenja. "Feminizam je postao prljava reč, a to ne bi trebalo da bude. U Americi je 80-tih godina postavljen ideal da žena bude savršena: u poslu, kod kuće, sa mužem, decom, u kuhinji… Ostvarivanje tog cilja je iscrplo žene, jer sistem nije bio razvijen da prihvati promenu u kojoj žena preuzima vodeću ulogu.

Kao primer uspešno ostvarene ravnopravnosti, Lin Montgomeri iznosi švedski model. "Tu je reč o partnerskom odnosu gde se zajednički preuzima odgovornost za porodicu i samostalno razvijaju profesionalne karijere. Takav model trebalo bi da bude ostvaren i u Americi i Srbiji"– kaže ona.

Budući da u svojoj knjizi analizira instituciju braka kao bračnog ugovora, profesorku Montgomeri pitali smo kakva je budućnost braka.

– Ako se pogleda stopa razvoda svuda u svetu i broj parova koji žive bez potpisanog bračnog ugovora, videćete da postoji veliki broj pokazatelja da brak, prema tradicionalnom shvatanju, nema budućnost. Ako želi da opstane, institucija braka moraće da se menja, da postane elastičnija po svojoj formi – ističe ona i dodaje da je u Americi, ali i mnogim krajevima sveta već uveliko trend da žene same podižu dete ili žive u nevenčanoj zajednici sa nekim. "Ako imamo u vidu i činjenicu da osobe istog pola stupaju u zajednički život nameće se zaključak da će forma braka definitivno morati da se menja" – kaže Lin Montgomeri.

Novac – uslov nezavisnosti

Naglašavajući da je za ženu najvažnija ekonomska moć jer joj ona obezbeđuje nezavisnost, Lin Montgomeri podseća da ako žena nema sopstveni izvor prihoda ona ne kontroliše svojim životom i nema mogućnost da bira. U takvim pozicijama žene se ne razvode i prinuđene su da trpe mentalno i fizičko nasilje.

Za brak kaže da je najvažnije poštovanje i prijateljstvo. Postoje različite prolazne faze, ali ono što ostaje je intelektualna povezanost i međusobno poštovanje, čak i kada se partneri razilaze u stavovima.

Svoje poslovne planove Lin Montgomeri usmerava na rad sa studentima Fakulteta za menadžment "Braća Karić", držanje predavanja na fakultetima u Zagrebu i Osjeku kao i na pripremanje nove knjige o etici u biznisu, finansijama i medijima, koja će biti namenjena studentima iz cele balkanske regije. Koautorski će je potpisati sa Fernandom Fernandesom Jankov iz Brazila, profesorkom Međunarodnog poslovnog prava, koja takođe predaje na engleskom jeziku, na BK Fakultetu za menadžment.

Iako će ostati upamćena kao prva žena dekan Akademije za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, profesorka Lin Montgomeri nedavno se povukla sa ovog mesta.

"Bila sam srećna kada su me pozvali da postavim program na Akademiji. To je definitivno bio izazov. Kada sam to uradila, shvatila sam da je moja misija na Akademiji obavljena. To vam je kao i sa svakim drugim projektom koji se završi".