Сирија пред поделом?

„Режим у Дамаску неће опстати – све је више индиција да Асадови следбеници припремају повлачење на линије последње одбране – уз препуштање већег дела Сирије исламистичким побуњеницима“, изјавио је председник немачке обавештајне службе БНД Герхард Шиндлер у недељном интервјуу за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.

Шиндлер сматра да ни једна од зараћених страна није стекла значајнију предност у сукобу, али је на основу оперативних сазнања његове службе закључио да режим у Дамаску извесно неће бранити позиције на свим фронтовима. „Асад и његови људи  припремају одбрану појединих регија (на северу и истоку) са  Дамаском – пребацују тежиште операција на нападе из ваздуха... Растући број мртвих и рањених у регуларној војсци подстиче деморализацију трупа и утиче на дезертерство“, тврди Шиндлер.

Први обавештајац Немачке није проценио колико би рат могао да траје, али је указао да „побуњеници под оружјем све тешње сарађују, а борба против Асада постаје ефикаснија“. Као доказ исправности своје теорије, Шиндлер је указао на прошлонедељни „самит“ исламистичких побуњеника у турском медитеранском граду Анталији и на тамо договорену координацију активности. Такав развој, у целини, по њему неминовно води режим у Дамаску – у пораз.

За разлику од Герхарда Шиндлера, професионални аналитичари у БНД-у, али и у француским обавештајним службама, склонији су процени да је дошло до пат позиције режимских снага Дамаска и сиријских побуњеника. У таквој ситуацији се по њиховом мишљењу назире могућност која би довела до поделе земље на три дела – на алавитску, курдску и салафистичко-исламистичку регију. Тиме би се, по окончању грађанског рата, Сирија вратила на позиције од пре девет деценија – била би распарчана на три национално, економски, културно и верски различита дела из којих је двадесетих година прошлог века, уз залагање Француске, створена држава у данашњим границама. Мишљењу обавештајних стручњака, мимо личног става Шиндлера, иду у прилог извештаји са терена у којима је реч о значајној војној помоћи сиријској армији – из Ирана. Наводно, техничко особље Техерана сервисира војну авијацију Дамаска и снабдева је резервним деловима.

Податак потврђује и немачки недељник „Фокус“ у актуелном издању, али се позива на изворе у редовима исламистичких побуњеника. „Фокус“ тврди, штавише, да је значајан број „непоузданих“ сиријских пилота замењен иранским особљем.

Уз закључак да „Асадова Сирија“ неће лако капитулирати, извори БНД-а у Пулаху крај Минхена склони су (незваничној) процени да је опстанак северног и источног дела земље под контролом садашњег режима – уз подршку Ирана – главни разлог планова НАТО за евентуалну интервенцију: „Иранско стратешко ,острво’ у новој Сирији било би неприхватљиво за војну алијансу“, кажу у Минхену.

Иронија је историје да би подела Сирије, о којој се спекулише, била на уштрб хтења председника Башара ал Асада. Међутим, тиме би се испунило предсказање његовог деде Сулејмана ал Асада који је пуних деценију и по предводио алавитску опозицију у Сирији – од проглашења државе 1920. до 1936. године. У писму француским (су)оснивачима данашње Сирије, деда Асад се заложио за независност алавитске државе. У пледоајеу је објаснио да ће стварање државе већинских муслимана и алавитских, јеврејских и хришћанских мањина једног дана неминовно довести до крвавог обрачуна за (пре)власт.