Sirija pred podelom?

„Režim u Damasku neće opstati – sve je više indicija da Asadovi sledbenici pripremaju povlačenje na linije poslednje odbrane – uz prepuštanje većeg dela Sirije islamističkim pobunjenicima“, izjavio je predsednik nemačke obaveštajne službe BND Gerhard Šindler u nedeljnom intervjuu za „Frankfurter algemajne cajtung“.

Šindler smatra da ni jedna od zaraćenih strana nije stekla značajniju prednost u sukobu, ali je na osnovu operativnih saznanja njegove službe zaključio da režim u Damasku izvesno neće braniti pozicije na svim frontovima. „Asad i njegovi ljudi  pripremaju odbranu pojedinih regija (na severu i istoku) sa  Damaskom – prebacuju težište operacija na napade iz vazduha... Rastući broj mrtvih i ranjenih u regularnoj vojsci podstiče demoralizaciju trupa i utiče na dezerterstvo“, tvrdi Šindler.

Prvi obaveštajac Nemačke nije procenio koliko bi rat mogao da traje, ali je ukazao da „pobunjenici pod oružjem sve tešnje sarađuju, a borba protiv Asada postaje efikasnija“. Kao dokaz ispravnosti svoje teorije, Šindler je ukazao na prošlonedeljni „samit“ islamističkih pobunjenika u turskom mediteranskom gradu Antaliji i na tamo dogovorenu koordinaciju aktivnosti. Takav razvoj, u celini, po njemu neminovno vodi režim u Damasku – u poraz.

Za razliku od Gerharda Šindlera, profesionalni analitičari u BND-u, ali i u francuskim obaveštajnim službama, skloniji su proceni da je došlo do pat pozicije režimskih snaga Damaska i sirijskih pobunjenika. U takvoj situaciji se po njihovom mišljenju nazire mogućnost koja bi dovela do podele zemlje na tri dela – na alavitsku, kurdsku i salafističko-islamističku regiju. Time bi se, po okončanju građanskog rata, Sirija vratila na pozicije od pre devet decenija – bila bi rasparčana na tri nacionalno, ekonomski, kulturno i verski različita dela iz kojih je dvadesetih godina prošlog veka, uz zalaganje Francuske, stvorena država u današnjim granicama. Mišljenju obaveštajnih stručnjaka, mimo ličnog stava Šindlera, idu u prilog izveštaji sa terena u kojima je reč o značajnoj vojnoj pomoći sirijskoj armiji – iz Irana. Navodno, tehničko osoblje Teherana servisira vojnu avijaciju Damaska i snabdeva je rezervnim delovima.

Podatak potvrđuje i nemački nedeljnik „Fokus“ u aktuelnom izdanju, ali se poziva na izvore u redovima islamističkih pobunjenika. „Fokus“ tvrdi, štaviše, da je značajan broj „nepouzdanih“ sirijskih pilota zamenjen iranskim osobljem.

Uz zaključak da „Asadova Sirija“ neće lako kapitulirati, izvori BND-a u Pulahu kraj Minhena skloni su (nezvaničnoj) proceni da je opstanak severnog i istočnog dela zemlje pod kontrolom sadašnjeg režima – uz podršku Irana – glavni razlog planova NATO za eventualnu intervenciju: „Iransko strateško ,ostrvo’ u novoj Siriji bilo bi neprihvatljivo za vojnu alijansu“, kažu u Minhenu.

Ironija je istorije da bi podela Sirije, o kojoj se spekuliše, bila na uštrb htenja predsednika Bašara al Asada. Međutim, time bi se ispunilo predskazanje njegovog dede Sulejmana al Asada koji je punih deceniju i po predvodio alavitsku opoziciju u Siriji – od proglašenja države 1920. do 1936. godine. U pismu francuskim (su)osnivačima današnje Sirije, deda Asad se založio za nezavisnost alavitske države. U pledoajeu je objasnio da će stvaranje države većinskih muslimana i alavitskih, jevrejskih i hrišćanskih manjina jednog dana neminovno dovesti do krvavog obračuna za (pre)vlast.