Резерве пејсмејкера при крају

Тренутно ниједна болница у Србији, осим Клиничког центра Србије (КЦС), нема пејсмејкер-дефибрилаторе, а највећи број не поседује ни пејсмејкере, па се пацијенти којима је неопходна уградња ових уређаја шаљу управо у КЦС. Овим речима професор др Горан Милашиновић, директор Пејсмејкер центра у КЦС-у, описује у каквој се ситуацији налазе болнице широм земље, које морају да збрину велики број пацијената, свих оних којима је неопходна уградња спасоносног апарата, јер им срце не ради правилно.

Због великог броја пацијената који долазе из целе Србије резерве пејсмејкера у овој установи нестаће за двадесетак дана, због чега је неопходно покренути хитну набавку апарата за период до новог тендера. Ово је значајно јер треба имати на уму да је смртност пацијената са листе чекања 50 одсто.

– То је минимум који држава треба да уради за пацијенте. Нека се набаве уређаји који су купљени прошле године, иако није реч о најновијој и најбољој технологији, већ старијој генерацији. Ако се ништа не уради, гомилаће се пацијенти на листи чекања. До овог тренутка ми уграђујемо пејсмејкере пацијентима којима је заказана интервенција пре три месеца – истакао је др Милашиновић.

За овакво стање наш саговорник као главног „кривца” види администрацију, односно недовољну координацију између болница и РФЗО.

– Административна служба у болницама намерно не шаље податке централној администрацији РФЗО, па они не знају да нема апарата. У компјутер погледа неко од њих и види да их има. А реалност је другачија. Подаци нису ажурирани, директори установа можда неће да прикажу шта фали, јер то све кошта. Тендери се не обављају унапред, како би требало, а нико не размишља о томе да процес јавне набавке траје два месеца. У фебруару нам се догодило да смо остали без уређаја, а апарате смо добили тек у мају, па смо три месеца имали „празан ход”. А количине које смо добили су довољне за девет месеци. Нико не размишља да два месеца пре нестанка апарата треба расписати тендер – нагласио је др Милашиновић, додајући да је пејсмејкер апарат који нема алтернативу.

Иако је у последње време отворено 10 нових центара за уградњу пејсмејкера у Србији, овај у КЦС-у, иначе највећи Пејсмејкер центар у Европи, и даље трпи огроман притисак болесника. Више од 10 операција дневно не могу да ураде, амбуланте су увек крцате, а због недостатка нових технологија, које би подразумевале да болесници не морају да долазе на контроле већ да уз помоћ „телемедицине” лекари могу да виде њихово стање док су код куће, за сада је незамислива жеља.

Ни снег и ледено време нису спречили пацијенте, који су јуче имали заказане термине за преглед, да дођу на контролу у ову установу. Тврде да им гужве не сметају.

Витомир Филиповић (56) из Земуна каже да треба поштовати ред и бити стрпљив. Милоје Шћекић, пуковник у пензији, истиче да је на ВМА чекао годину дана на уградњу пејсмејкера, а да му је овде пре три године урађена интервенција веома брзо и да је већ сутрадан могао да настави нормалан живот.

– Ноћу ми је падао пулс и срце ми је прескакало, а лекари су ми рекли да ми је срце напао неки вирус. Пре две године уграђен ми је апарат и никад нисам имао проблема са лекарима овде – објаснио је Сава Богић (43) из Београда.

На контролу само у једном дану имају и до 110 пацијената, а та бројка се никад не спушта испод 50. Како истиче професор др Синиша Павловић, директор Поликлинике КЦС-а и један од кардиолога који ради на уградњи пејсмејкера у овој установи, притисак пацијената је све већи.

– Заиста покушавамо да изађемо у сусрет свима и то кроз ефикасност у раду. На контроле долазе сваки дан, али су уторком највеће гужве. То је добар показатељ општег тренда пораста пацијената у КЦС-у. Најчешће паралелно примамо пацијенте на контроле у две амбуланте и сви се питају како можемо да бринемо о толико пацијената а имамо тако мало људи. Годишње 10 лекара уради 1.100 интервенција пејсмејкера, а уједно се ради у амбулантама и прати се стање пацијената. Али ништа нам није тешко. Молимо се само да уређаја има како бисмо могли да збринемо све болеснике – рекао је др Павловић.

-----------------------------------------------

Болница са свега три холтера

Лекари КЦС-а напомињу да постоји идеја да се одређене количине апарата хитно набаве како не би дошло до прекида у снабдевању уређајима и да су задовољни што су чули да је РФЗО покренуо активности да се проблем реши. А на надлежнима је да покрену решавање и других проблема. У овој кући је пре 25 година постојало 17 „холтер апарата” који би требало да прате рад срца у дужем периоду, уз помоћ малог преносног апарата који пацијент носи са собом у току активности. Сада поседују свега три.