Собарица која је променила Француску

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Нависатау Дијало (33), имигранткиња из Гвинеје, у понедељак по подне је накратко поново била обасјана рефлекторима јавности, после рочишта у Врховном суду државе Њујорк на којем је погодбом решена њена парнична тужба против некад једног од најмоћнијих људи света – Доминика Строс-Кана. Тиме је затворен „досије ДСК” који је окончао дотле бриљантну каријеру директора Међународног монетарног фонда и највероватније променио курс француске историје.

Да 14. маја 2011. није било још до краја необјашњеног сусрета једног од најмоћнијих људи света и собарице на 28. спрату луксузног њујоршког хотела, Доминик Строс-Кан (ДСК како га ословљавају пријатељи и медији) сигурно би, као бивши министар економије и ефикасан администратор ММФ-а, био председнички кандидат француских социјалиста и победник над непопуларним Николом Саркозијем. Данас би он, а не Франсоа Оланд, био партнер Ангели Меркел у расплитању кризе ЕУ и саговорник Барака Обаме.

Уместо тога, ДСК је провео четири понижавајућа дана у друштву ситних криминалаца у затвору града Њујорка, потом у суд спровођен са лисицама на рукама, а на крају на рочишта долазио из кућног притвора где је његово кретање праћено електронском „наногвицом”.

Све је у први мах указивало да је кривична пријава против њега за силовање собарице Дијало на чврстим ногама: на то су упућивале и ДНК анализе и изјаве жртве, да би се све у једном моменту распало, када су скупи адвокати и приватни истражитељи успели да ишчепркају довољно компромитујућих детаља из прошлости Нависатау Дијало тако да је тужилац на основу тога био принуђен да одустане од кривичног гоњења, образложивши то немогућношћу да је пороти представи као „уверљивог сведока”.

То међутим није био крај. Дијало је покренула грађанску парницу, против ДСК и против „Њујорк поста” који је објавио да је она била и проститутка. Оба случаја су решена судским поравнањем са клаузулом поверљивости.

Остаје дакле тајна колико је, сем уништене политичке каријере, брака (у међувремену се развео од новинарке Ен Синклер) и срозане репутације, ДСК платио и у доларима. Његови адвокати су информације „Монда” да је реч о шест милиона долара – од чега је тужени пола позајмио од бивше супруге, а за другу половину се задужио у једној банци – одбацили као „потпуно нетачне”.

Одштета, уосталом, и није толико битна колико резултат сексуалног чина од неколико минута у ВИП апартману „Софитела”. Како је тадашњи директор ММФ-а, који је у Њујорку био само један дан, на пропутовању за Париз (ухапшен је у авиону, који се спремао за полетање), успео да собарицу принуди на орални секс, кад је она била десетак центиметара виша, а будући и 30 година млађа, највероватније и снажнија?

У интервјуу „Њусвику” прошлог јула, Дијало је изјавила да се плашила да ће добити отказ ако не послуша захтев човека који је одсео у апартману који за ноћ кошта 3.000 долара – као њене две месечне плате. Била је, објаснила је тада, и успаничена: како ће да као једва писмена самохрана мајка нађе нови посао у великом граду.

Суђење је прекинуто у августу 2011, а да много чудних чињеница није расветљено, што је био повод за процват теорија да је ДСК „неко сместио”. Да је све то била ујдурма из окружења онога ко је веровао да ће се највише окористити његовим падом. Дакле, из Јелисејске палате.

На другој страни, од самог почетка било је и једноставнијих, па можда и веродостојнијих претпоставки: да је ДСК упао у „медену замку” не због политике, него због пара. Оно што је међутим најчудније, то је да је напао – или јој није одолео – жену чији је сексепил у најмању руку дискутабилан.

Како год било, досије је затворен. ДСК нема више правних проблема у Америци, преостаје му још само да реши оне које има у Француској. А завршни утисак је изјава адвоката Нафисатау Дијало (ДСК се није појавио на завршном рочишту, није ни морао): „Она је јака и храбра жена која никад није изгубила веру у наш систем правде.”