Sobarica koja je promenila Francusku

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Navisatau Dijalo (33), imigrantkinja iz Gvineje, u ponedeljak po podne je nakratko ponovo bila obasjana reflektorima javnosti, posle ročišta u Vrhovnom sudu države Njujork na kojem je pogodbom rešena njena parnična tužba protiv nekad jednog od najmoćnijih ljudi sveta – Dominika Stros-Kana. Time je zatvoren „dosije DSK” koji je okončao dotle briljantnu karijeru direktora Međunarodnog monetarnog fonda i najverovatnije promenio kurs francuske istorije.

Da 14. maja 2011. nije bilo još do kraja neobjašnjenog susreta jednog od najmoćnijih ljudi sveta i sobarice na 28. spratu luksuznog njujorškog hotela, Dominik Stros-Kan (DSK kako ga oslovljavaju prijatelji i mediji) sigurno bi, kao bivši ministar ekonomije i efikasan administrator MMF-a, bio predsednički kandidat francuskih socijalista i pobednik nad nepopularnim Nikolom Sarkozijem. Danas bi on, a ne Fransoa Oland, bio partner Angeli Merkel u rasplitanju krize EU i sagovornik Baraka Obame.

Umesto toga, DSK je proveo četiri ponižavajuća dana u društvu sitnih kriminalaca u zatvoru grada Njujorka, potom u sud sprovođen sa lisicama na rukama, a na kraju na ročišta dolazio iz kućnog pritvora gde je njegovo kretanje praćeno elektronskom „nanogvicom”.

Sve je u prvi mah ukazivalo da je krivična prijava protiv njega za silovanje sobarice Dijalo na čvrstim nogama: na to su upućivale i DNK analize i izjave žrtve, da bi se sve u jednom momentu raspalo, kada su skupi advokati i privatni istražitelji uspeli da iščeprkaju dovoljno kompromitujućih detalja iz prošlosti Navisatau Dijalo tako da je tužilac na osnovu toga bio prinuđen da odustane od krivičnog gonjenja, obrazloživši to nemogućnošću da je poroti predstavi kao „uverljivog svedoka”.

To međutim nije bio kraj. Dijalo je pokrenula građansku parnicu, protiv DSK i protiv „Njujork posta” koji je objavio da je ona bila i prostitutka. Oba slučaja su rešena sudskim poravnanjem sa klauzulom poverljivosti.

Ostaje dakle tajna koliko je, sem uništene političke karijere, braka (u međuvremenu se razveo od novinarke En Sinkler) i srozane reputacije, DSK platio i u dolarima. Njegovi advokati su informacije „Monda” da je reč o šest miliona dolara – od čega je tuženi pola pozajmio od bivše supruge, a za drugu polovinu se zadužio u jednoj banci – odbacili kao „potpuno netačne”.

Odšteta, uostalom, i nije toliko bitna koliko rezultat seksualnog čina od nekoliko minuta u VIP apartmanu „Sofitela”. Kako je tadašnji direktor MMF-a, koji je u Njujorku bio samo jedan dan, na proputovanju za Pariz (uhapšen je u avionu, koji se spremao za poletanje), uspeo da sobaricu prinudi na oralni seks, kad je ona bila desetak centimetara viša, a budući i 30 godina mlađa, najverovatnije i snažnija?

U intervjuu „Njusviku” prošlog jula, Dijalo je izjavila da se plašila da će dobiti otkaz ako ne posluša zahtev čoveka koji je odseo u apartmanu koji za noć košta 3.000 dolara – kao njene dve mesečne plate. Bila je, objasnila je tada, i uspaničena: kako će da kao jedva pismena samohrana majka nađe novi posao u velikom gradu.

Suđenje je prekinuto u avgustu 2011, a da mnogo čudnih činjenica nije rasvetljeno, što je bio povod za procvat teorija da je DSK „neko smestio”. Da je sve to bila ujdurma iz okruženja onoga ko je verovao da će se najviše okoristiti njegovim padom. Dakle, iz Jelisejske palate.

Na drugoj strani, od samog početka bilo je i jednostavnijih, pa možda i verodostojnijih pretpostavki: da je DSK upao u „medenu zamku” ne zbog politike, nego zbog para. Ono što je međutim najčudnije, to je da je napao – ili joj nije odoleo – ženu čiji je seksepil u najmanju ruku diskutabilan.

Kako god bilo, dosije je zatvoren. DSK nema više pravnih problema u Americi, preostaje mu još samo da reši one koje ima u Francuskoj. A završni utisak je izjava advokata Nafisatau Dijalo (DSK se nije pojavio na završnom ročištu, nije ni morao): „Ona je jaka i hrabra žena koja nikad nije izgubila veru u naš sistem pravde.”