Њујорк трага за глобалним јунацима

Њујорк, априла – Полемике око Шпанског грађанског рата, америчке комунистичке партије, архитектонског здања Френка Герија и утицаја Ван Гога обогаћују њујоршку сцену отворену за све врсте илузија.

Не разврставајући их на туђе и своје, Њујорк и овог пролећа води грозничаву потрагу за јунацима. Ко је било где, на овај или онај начин, покушао да буде људски или уметнички  храбар, добродошао је на ту глобалну свејезичну, сверасну, свељудску јабуку.

Изложба "Суочавање са фашизмом: Њујорк и Шпански грађански рат" отворена ових дана у Музеју града Њујорка требало би да подржи управо идеју о подсећању на савремене хероје чија се несташица хронично осећа у данашњем свету. Између 1936. и 1939. године око хиљаду Американаца, од којих је много њих било из Њујорка, погинуло је борећи се у Шпанији против генерала Франциска Франка кога су подржавали Хитлер и Мусолини. Животне приче ових храбрих Њујорчана који су часно изгинули у Шпанији борећи се за опште човечне идеале, испричане су кроз писма, слике, документе и предмете из тог периода. Пројекат су подржали Архив Бригаде Абрахама Линколна и Сервантесов институт у Њујорку, али критичар "Њујорк тајмса" проналази да су ови јунаци приказани у сувише ружичастом светлу и да је, истине ради , изложба морала да се позабави скидањем позлате са њихових подвига.

Смотром у њујоршком музеју публици се намеће закључак како су борци у Шпанском грађанском рату предвидели и решили да се боре против фашистичке немани, а да су и по повратку у САД трпели прогоне због својих храбрих подвига и левичарских идеја. Док по креаторима ове изложбе Американци који су отишли у Шпански грађански рат представљају најбољи и најчаснији део Америке, критичар "Њујорк тајмса" замера што није приказана сложена дебата на фронту левог интелектуалног кружока у Њујорку. Управо су њујоршки интелектуалци леве оријентације , како подсећа уводничар, подвели под сумњу учешће у Грађанском рату у Шпанији, због Стаљинових амбиција да шпанску републику подведе под своју апсолутну контролу. Аутор књиге "Издаја Шпаније: Совјетски Савез у Шпанском грађанском рату", Роналд Радош, цитирао је неколико дана пре отварања ове изложбе једног од бораца из Линколнове бригаде. Милтон Волф, рекао је 1941. после пакта између Стаљина и Хитлера, како је објавио "Њујорк сан", да Америка не треба да се увлачи у империјалистички рат против Хитлера. У жељи да очува сјајну позлату на јунацима или да заташка тамне стране комунизма, изложба, како закључују критичари, не наговештава изгубљене илузије о утопијском комунизму из тог времена.

Расправа о утопијама комунизма оживела је ових дана по њујоршким кружоцима и зато што је целокупна документациона грађа о комунистичкој партији САД смештена у архиве Универзитета Њујорк . Историчари и остали знатижељници могу да виде оснивачке документе ове америчке партије, тајне шифре и називе, преписку са Совјетима, ретке фотографије… Биће то прилика да се преиспитају некадашње идеолошке позиције на десници и левици, степен независности радничког покрета у Америци, али архивари упозоравају да су потребне године рада да се разврста ова драгоцена документација. Можда ће разоткривање вела над традиционално мистериозном организацијом распршити и оно мало илузија о некадашњим херојима или ће их најзад уздићи на право место у историји.

Важно је да Њујорк допушта да свако загризе део неодољиве глобалне јабуке. Најзад ће небеске силуете овог јединственог града бити окићене и архитектуром Френка Герија, који дуго није имао среће са Њујорком. На западној страни Челзија расту стаклени набори  Геријеве зграде која ће бити седиште интернетске империје Бари Дилера. На јабуци се води дебата да ли ова прозирна сукњица, чији су поруби окренути ка небу, превише одудара од строгих оштрих ивица њујоршких облакодера. Гери (78) је у времену кад Њујорк излази из периода жалости после катастрофе од 11. септембра унео светлост у градске контуре и истовремено одступио од самог себе из и својих комплексних фрагментарних структура.

У новој светлости приказан је и стари Винсент Ван Гог. Нека од најчувенијих платана холандског мајстора донета су из његовог музеја у Амстердаму да би у релативно скоро отвореној Новој галерији пружили доказ о његовом утицају на аустријске и немачке експресионисте. Као у неком чудном огледалу Ван Гогова "Спаваћа соба" из 1889. (годину дана пре смрти у француској варошици) изложена наспрам "Уметникове спаваће собе" Егона Шилеа (1911), речити је доказ о далекосежном уметничком језику за живота запостављеног Холанђанина.