Njujork traga za globalnim junacima

Njujork, aprila – Polemike oko Španskog građanskog rata, američke komunističke partije, arhitektonskog zdanja Frenka Gerija i uticaja Van Goga obogaćuju njujoršku scenu otvorenu za sve vrste iluzija.

Ne razvrstavajući ih na tuđe i svoje, Njujork i ovog proleća vodi grozničavu potragu za junacima. Ko je bilo gde, na ovaj ili onaj način, pokušao da bude ljudski ili umetnički  hrabar, dobrodošao je na tu globalnu svejezičnu, sverasnu, sveljudsku jabuku.

Izložba "Suočavanje sa fašizmom: Njujork i Španski građanski rat" otvorena ovih dana u Muzeju grada Njujorka trebalo bi da podrži upravo ideju o podsećanju na savremene heroje čija se nestašica hronično oseća u današnjem svetu. Između 1936. i 1939. godine oko hiljadu Amerikanaca, od kojih je mnogo njih bilo iz Njujorka, poginulo je boreći se u Španiji protiv generala Franciska Franka koga su podržavali Hitler i Musolini. Životne priče ovih hrabrih Njujorčana koji su časno izginuli u Španiji boreći se za opšte čovečne ideale, ispričane su kroz pisma, slike, dokumente i predmete iz tog perioda. Projekat su podržali Arhiv Brigade Abrahama Linkolna i Servantesov institut u Njujorku, ali kritičar "Njujork tajmsa" pronalazi da su ovi junaci prikazani u suviše ružičastom svetlu i da je, istine radi , izložba morala da se pozabavi skidanjem pozlate sa njihovih podviga.

Smotrom u njujorškom muzeju publici se nameće zaključak kako su borci u Španskom građanskom ratu predvideli i rešili da se bore protiv fašističke nemani, a da su i po povratku u SAD trpeli progone zbog svojih hrabrih podviga i levičarskih ideja. Dok po kreatorima ove izložbe Amerikanci koji su otišli u Španski građanski rat predstavljaju najbolji i najčasniji deo Amerike, kritičar "Njujork tajmsa" zamera što nije prikazana složena debata na frontu levog intelektualnog kružoka u Njujorku. Upravo su njujorški intelektualci leve orijentacije , kako podseća uvodničar, podveli pod sumnju učešće u Građanskom ratu u Španiji, zbog Staljinovih ambicija da špansku republiku podvede pod svoju apsolutnu kontrolu. Autor knjige "Izdaja Španije: Sovjetski Savez u Španskom građanskom ratu", Ronald Radoš, citirao je nekoliko dana pre otvaranja ove izložbe jednog od boraca iz Linkolnove brigade. Milton Volf, rekao je 1941. posle pakta između Staljina i Hitlera, kako je objavio "Njujork san", da Amerika ne treba da se uvlači u imperijalistički rat protiv Hitlera. U želji da očuva sjajnu pozlatu na junacima ili da zataška tamne strane komunizma, izložba, kako zaključuju kritičari, ne nagoveštava izgubljene iluzije o utopijskom komunizmu iz tog vremena.

Rasprava o utopijama komunizma oživela je ovih dana po njujorškim kružocima i zato što je celokupna dokumentaciona građa o komunističkoj partiji SAD smeštena u arhive Univerziteta Njujork . Istoričari i ostali znatiželjnici mogu da vide osnivačke dokumente ove američke partije, tajne šifre i nazive, prepisku sa Sovjetima, retke fotografije… Biće to prilika da se preispitaju nekadašnje ideološke pozicije na desnici i levici, stepen nezavisnosti radničkog pokreta u Americi, ali arhivari upozoravaju da su potrebne godine rada da se razvrsta ova dragocena dokumentacija. Možda će razotkrivanje vela nad tradicionalno misterioznom organizacijom raspršiti i ono malo iluzija o nekadašnjim herojima ili će ih najzad uzdići na pravo mesto u istoriji.

Važno je da Njujork dopušta da svako zagrize deo neodoljive globalne jabuke. Najzad će nebeske siluete ovog jedinstvenog grada biti okićene i arhitekturom Frenka Gerija, koji dugo nije imao sreće sa Njujorkom. Na zapadnoj strani Čelzija rastu stakleni nabori  Gerijeve zgrade koja će biti sedište internetske imperije Bari Dilera. Na jabuci se vodi debata da li ova prozirna suknjica, čiji su porubi okrenuti ka nebu, previše odudara od strogih oštrih ivica njujorških oblakodera. Geri (78) je u vremenu kad Njujork izlazi iz perioda žalosti posle katastrofe od 11. septembra uneo svetlost u gradske konture i istovremeno odstupio od samog sebe iz i svojih kompleksnih fragmentarnih struktura.

U novoj svetlosti prikazan je i stari Vinsent Van Gog. Neka od najčuvenijih platana holandskog majstora doneta su iz njegovog muzeja u Amsterdamu da bi u relativno skoro otvorenoj Novoj galeriji pružili dokaz o njegovom uticaju na austrijske i nemačke ekspresioniste. Kao u nekom čudnom ogledalu Van Gogova "Spavaća soba" iz 1889. (godinu dana pre smrti u francuskoj varošici) izložena naspram "Umetnikove spavaće sobe" Egona Šilea (1911), rečiti je dokaz o dalekosežnom umetničkom jeziku za života zapostavljenog Holanđanina.