Ћорак од нафтовода
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 5. априла – Још се није ни осушио потпис на декларацији коју је у Загребу у уторак потписало пет држава о градњи Паневропског нафтовода (ПЕОП) од Констанце до Трста, а у Љубљани поново почињу превирања која прете да угрозе споразум. Све је кренуло када је министар привреде Андреј Визјак по повратку у престоницу лежерно изјавио да је потписао необавезан документ, уз напомену да се Словенија љуто ценкала и испословала папир у коме "нема техничких детаља" и заузврат од Брисела добила шефовање над престижним Форумом за гас, саветодавним телом за југоисточну Европу, као и конкретна обећања за извлачење из шкрипца "Нафте Лендава", којој одавно прети ликвидација.
Опозиција се ухватила за те министрове речи, па је од владе премијера Јанеза Јанше затражила да се изјасни пред бирачима – подржава ли градњу у народу омраженог нафтовода, или не?
Иако се уочи Визјаковог пута у хрватску метрополу чинило да је у Словенији постигнут политички консензус у вези са градњом нафтовода после готово годину дана дисциплиновања власти у Љубљани, сад као да се све враћа на почетак. Одговоран је Јаншин кабинет који је дуго уносио незадовољство код јавности над идејом нафтовода, чија би траса ишла преко словеначког Краса до Трста, далеко од једине словеначке рафинерије у којој држава има 45 одсто власништва ("Нафта Лендава", уз границу са Мађарском).
Не чуди да је провладино "Дело" догађај у Загребу, где су представници Румуније, Србије, Хрватске, Италије и Словеније потписали документ о партнерству за ПЕОП, пропратило текстом под насловом "Потпис декларације о нафтоводу – пуцањ у празно". То је суштина незадовољства које је пост фестум изрекла опозиција, тачније: "Влада је дала начелну сагласност за еколошки споран пројекат а уз то се није изборила за економску корист за државу". Либерали упозоравају да "Словенија уз намеравану трасу нема рафинерију, јер на еколошки осетљивом Красу и не може да је има, зато је такав нафтовод за нашу државу потпуно непотребан", уз опаске других опозиционих партија да ће све остале државе "од Румуније преко Србије" имати "дебели ћар од нафтовода, само Словенија неће".
ЛДС се руга правдању министра Визјака да "декларација државу ничим не обавезује", јер "сваки потпис на документу од стране представника владе има своју тежину и потписнике обавезује да учине договорено".
Словеначка национална странка Змага Јелинчича такође је устала против договора.
Јелинчич говорећи о "државном ћорку" објашњава да Словенија не сме да колаборира у међународним пројектима који укључују Загреб и захтева да градњу нафтовода услови решавањем отворених питања са Хрватском, а то је проблем међе на копну и мору.
Влада је, међутим, преко Визјака штуро поручила да ће поступци око "еколошких оцена трајати веома дуго, годинама". И да ће "озбиљан стручан рад о нафтоводу у пет држава потписница почети тек после економских и техничких процена инвестиције чији је најгрлатији пропагатор румунски председник Трајан Басеску, који рачуна да ће његова држава за 20 година касирати до 4,39 милијарди долара, док би словеначки ’улов’ био неупоредиво мањи".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


