Највећа трема од Николе Милошевића

У београдској књижари „Беополис” представљено је двотомно дело Веље Павловића „Ниво 23” (деведесете), које је објавила издавачка кућа „Драслер партнер”.

У првој књизи је тринаест, а у другој десет разговора, вођених у популарној емисији „Студија Б” – „Ниво 23”, од 1992. до 1994. Саговорници Веље Павловића су: Владета Јеротић, Раша Ливада, Драган Николић, Милан Ст. Протић, Циле Маринковић, Предраг Ејдус, Никола Милошевић, Светислав Басара, Драгослав Михаиловић, Ирфан Менсур, Небојша Ђукелић, Пеца Поповић, Љуба Тадић (први том), Мирјана Бобић-Мојсиловић, Александар Петров, Никита Миливојевић, Горан Петровић, Стјепко Гут, Пеђа Ристић, Радован Вучковић, Владимир Арсенијевић, владика Лаврентије и Радомир Милошевић Чеда (други том).

О књигама су говорили др Лавинија Девенпорт, супруга амбасадора Велике Британије, Милан Влајчић, Мирјана Огњановић и аутор.

Пошто су јој рекли да је Веља Павловић „старији, озбиљан џентлмен”, Лавинија Девенпорт, пристала је да гостује у његовој емисији „Ниво 23”. Изненађена је и брзином којом се књига појавила, одштампана је за три-четири седмице. У Енглеској се књиге много спорије објављују.

Књига „Ниво 23” за њу је занимљиво путовање, кроз које је упознала многе ствараоце из српске културе. Тако је Веља Павловић постао њен кормилар кроз српску културу. Иако не цени књиге по корицама, књига Веље Павловића је лепа и због графичког решења корица, и биће леп поклон за Божић.

Уз напомену да је књига „Ниво 23” сведочанство о нама и времену у којем смо живели, Милан Влајчић напомиње да је од времена Скерлића, младог Винавера и кафанских скупова – којима је најбољу оду испевао Тин Ујевић, пре него што су га жандари протерали на запад, јер је изгледао клошарски, што је био његов вољни избор и неизбежни усуд – Београд је увек неговао разбарушене дијалоге, ту шумну кошницу асоцијација, како их је назвао велики песник и говорник Душан Матић.

Разговори Веље Павловића, наглашава Влајчић, данас, две деценије касније, делују узбудљивије него када су „замицали у тишину ноћи и лаког заборава”. Данас, када се ТВ интервјуи претварају у иследничко прозивање, а новински уз помоћ компјутера губе сваки траг непосредности и спонтаности, Павловићеви разговори делују још занимљивије и драгоценије.

У земљи са необичном културом, приметила је Мирјана Огњановић, Веља Павловић води занимљиве разговоре управо о култури. Његови разговори су слика онога што смо били, и онога што ћемо, можда, бити. Збуњеност и стидљивост Веље Павловића у функцији је опуштања саговорника. Посебно је истакла разговоре с Рашом Ливадом, рано преминулим песником, и Гораном Петровићем.

Ушао је у новинарство, казао је Веља Павловић, јер је желео да пише као Милан Влајчић и Богдан Тирнанић. Књига „Ниво 23”, која је на програму „Студија Б”, од 28. септембра 1992, својеврсна је историја „Студија Б”, свега онога крoз шта је ова станица морала да прође деведесетих година прошлог века.

Пред сваки разговор, признаје, има трему, а највећу је имао када је разговарао с Николом Милошевићем, због његовог великог ауторитета.