Рогови у врећи заједничког интереса

Када једног дана коначно буде формирана нова српска влада у њој ће, врло вероватно, седети бар по један лопов, лажов, простак, плашљивко, рекеташ, шарлатан ...  Све су то етикете које су потенцијални министри у новој влади протеклих година лепили могућим новим-старим коалиционим партнерима.Осим тако уобичајеног прозивања, било је, међутим, и озбиљних оптужби подстакнутих сумњама у регуларност конкретних пословних подухвата. Најчешће се на мети налазио министар за капиталне инвестиције Велимир Илић, којег је Драган Ђилас, члан Председништва Демократске странке, оптуживао, поред осталог, да је кршењем Закона о јавним набавкама при куповини возова из Шведске оштетио државни буџет.

На мети се налазио и Млађан Динкић, министар финансија, због греха из својих гувернерских дана, због послова у вези са оснивањем, а потом и продајом Националне штедионице. Како је октобра 2005. говорио Душан Петровић, заменик председника ДС-а, Динкић је створио такав контекст који је омогућио групи од 15 до 20 људи да зараде више од сто милиона евра "за ових пет година док је он одлучивао о државним парама".

С друге стране, Божидара Ђелића, кандидата ДС-а за премијера, у коалицији Демократске странке Србије и Нове Србије, а богами и у Г17 плус, најчешће прозивају као "Карићевог благајника", односно човека који је Богољубу Карићу вратио новац који је овај претходно дао држави на име екстрапрофита.

Све то, међутим, неће представљати никакав проблем да будућа влада не функционише попут "рогова у врећи" све док, како то наглашавају аналитичари, неко од њих не процени да му се, пре свега политички, више исплати да из таквог савеза иступи. Не би, иначе, био први пут да се у моменту формирања владе заборави све ружно што је речено о партнерима пре него што су сели у фотеље једни до других.

Пре само четири године, на само месец дана до формирања владе Војислава Коштунице, Млађан Динкић и Велимир Илић водили су прави рат. Динкић је Илића оптуживао да је узео у заштиту Богољуба Карића, док је Илић узвраћао да се Динкић понаша као шарлатан и да не може да рачуна на место министра финансија.

Неколико месеци касније, по принципу "ја теби сердаре, а ти мени војводо" њих двојица су размењивали међусобне хвалоспеве, па је тако Динкић за Илића говорио да понекад може да бурно да реагује, али да "он ради", па чак и да је један од најбољих министара у влади.

Не треба заборавити да се исто тако у влади са најљућим противницима – социјалистима, јуловцима и радикалима –1999. године нашао и Српски покрет обнове.

Зоран Стојиљковић, са београдског Факултета политичких наука, не види у томе ништа нелогично, јер, како каже, "није влада круг пријатеља који седе у кафани", и наглашава да интерес – шта могу да добију, шта могу да контролишу, колику медијску пажњу могу да привуку – "тупи рогове" свима који би да узму неколико министарских места.

– Њих трајно везује интерес и то у форми у којој одреди резултат избора. У том смислу политичари су прагматични и ако процене да је формирање владе боља варијанта од изласка на нове изборе, ако уз све неспоразуме и личне анимозитете процене да би више добили новом владом, него да је нема, они ће се договорити – оцењује Стојиљковић.

Да су зарад власти и фотеље политичари спремни да забораве на све, мисли и Јово Бакић, социолог политике.

– Власт је слатка кад се у њу уђе, и није лако ослободити се те сласти, а понекад и масти – каже Бакић и додаје политика често доноси и тешке речи, а у српској политичкој култури још чешће.

У међусобним препуцавањима политичара Бакић, међутим, види и "забаву за јавност, која се често одушевљава увредама, а не ретко и примитивизмима". Истовремено, грађанима се тиме пажња може скренути са неких озбиљнијих проблема.

Сви неспоразуми, оптужбе, чарке, међутим, могле би да избију у први план чим неко процени да од тренутног стања више не може да извуче користи, или, што је још горе, може само да нанесе себи штету. Неки кривични поступци ће можда бити покренути против припадника одлазеће владајуће гарнитуре, али Јово Бакић, мисли да је то мало вероватно.

– Политичари су се издвојили од народа и понашају се тако да једни другима штите интересе, односно леђа. Преведено, то значи да једни друге неће гонити, јер и једни и други знају понешто о оним другима – додаје Бакић.

-----------------------------------------------------------

ИЛИЋ – ЂИЛАС

Веља Илић: Научићу га памети кад-тад. Никада му то нећу опростити, мораће да ми објасни шта Б92 има да снима на мом имању, где су живели мој отац, деда, прадеда и чукундеда, а сада ту живи моја породица. (…). Ђилас рекетира поједина јавна предузећа попут "Телекома" и у финансијски колапс довео је Радио телевизију Србије што ће сада коштати све грађане Србије.
("Вујић телевизијa" 7. новембра 2005)

Драган Ђилас: Нећемо да седимо у влади с неким као што је, рецимо, Веља Илић, зато што је некомпетентан, што је у политички живот Србије вратио простаклук и бахатост, што обећава аутопутеве којих нема ...
("Недељни телеграф" 5. априла 2005)

-----------------------------------------------------------

ИЛИЋ – ДИНКИЋ

Веља Илић: Нећу дозволити незналицама и мешетарима који су растурили српско банкарство, који на сваком кораку уништавају нашу привреду, који су преузели све важне секторе у Србији, да сада преузму и телекомуникације. Исећи ћу прсте Динкићевој мафији! Веља Илић неће дозволити Г17 плус да мешетари и у његовом сектору и има све да радимо по закону и на правилан начин, свиђало се то или не министру финансија Млађану Динкићу и његовим налогодавцима. Не дам мафији да узме телекомуникације.
("Балкан" 12. јула 2004)

Млађан Динкић: Господин Илић је претерао у својим вулгарностима, и сасвим је сигурно да таквом човеку није место у Влади Србије. То је, међутим, сада посао за премијера који је ову владу и саставио. Ми, у Г17 плус, свакако нећемо више такво понашање толерисати, нити допустити било какве лажне нападе. Очекујемо одређену реакцију премијера, а онда ћемо и сами одлучити шта да радимо.
("Вечерње новости", 13. јул 2004)

-----------------------------------------------------------

ДИНКИЋ – ЂЕЛИЋ

Млађан Динкић: Ђелић је био, пре свега, кукавица да спроведе реформе. Он је по природи плашљив човек, иако има високо знање, а друга лоша особина му је што је лош организатор. Чак, нешто мање знања можете да надокнадите уз саветнике, али организаторске способности су министру неопходне. Његов је проблем: нема храбрости и лоша организација. Али, он је човек веома велике интелигенције... А, има још једну лошу особину: он је торпедо за било коју организацију јер уништава међуљудске односе, велика је трачара и сплеткарош.
(НИН, 14. децембар 2006)

Божидар Ђелић: Оно што је понуђено као Национални инвестициони план добро је паковано, Динкић и његов пи-ар Игор Авжнер знају како се то ради. (...) Наравно, сума од 1,5 милијарда евра ни на нивоу мале земље као што је наша није у стању да на дужи рок реши наше проблеме, али ипак морамо обазриво употребити та значајна једнократна средства. НИП је урађен као хрпа неповезаних и раштрканих пројеката, тако што су одбијани важни пројекти јер су дугорочни, а гуране ствари око којих се може сликати, и то не може бити задовољавајуће.
("Данас", 7. октобар 2006)