Rogovi u vreći zajedničkog interesa

Kada jednog dana konačno bude formirana nova srpska vlada u njoj će, vrlo verovatno, sedeti bar po jedan lopov, lažov, prostak, plašljivko, reketaš, šarlatan ...  Sve su to etikete koje su potencijalni ministri u novoj vladi proteklih godina lepili mogućim novim-starim koalicionim partnerima.Osim tako uobičajenog prozivanja, bilo je, međutim, i ozbiljnih optužbi podstaknutih sumnjama u regularnost konkretnih poslovnih poduhvata. Najčešće se na meti nalazio ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, kojeg je Dragan Đilas, član Predsedništva Demokratske stranke, optuživao, pored ostalog, da je kršenjem Zakona o javnim nabavkama pri kupovini vozova iz Švedske oštetio državni budžet.

Na meti se nalazio i Mlađan Dinkić, ministar finansija, zbog greha iz svojih guvernerskih dana, zbog poslova u vezi sa osnivanjem, a potom i prodajom Nacionalne štedionice. Kako je oktobra 2005. govorio Dušan Petrović, zamenik predsednika DS-a, Dinkić je stvorio takav kontekst koji je omogućio grupi od 15 do 20 ljudi da zarade više od sto miliona evra "za ovih pet godina dok je on odlučivao o državnim parama".

S druge strane, Božidara Đelića, kandidata DS-a za premijera, u koaliciji Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, a bogami i u G17 plus, najčešće prozivaju kao "Karićevog blagajnika", odnosno čoveka koji je Bogoljubu Kariću vratio novac koji je ovaj prethodno dao državi na ime ekstraprofita.

Sve to, međutim, neće predstavljati nikakav problem da buduća vlada ne funkcioniše poput "rogova u vreći" sve dok, kako to naglašavaju analitičari, neko od njih ne proceni da mu se, pre svega politički, više isplati da iz takvog saveza istupi. Ne bi, inače, bio prvi put da se u momentu formiranja vlade zaboravi sve ružno što je rečeno o partnerima pre nego što su seli u fotelje jedni do drugih.

Pre samo četiri godine, na samo mesec dana do formiranja vlade Vojislava Koštunice, Mlađan Dinkić i Velimir Ilić vodili su pravi rat. Dinkić je Ilića optuživao da je uzeo u zaštitu Bogoljuba Karića, dok je Ilić uzvraćao da se Dinkić ponaša kao šarlatan i da ne može da računa na mesto ministra finansija.

Nekoliko meseci kasnije, po principu "ja tebi serdare, a ti meni vojvodo" njih dvojica su razmenjivali međusobne hvalospeve, pa je tako Dinkić za Ilića govorio da ponekad može da burno da reaguje, ali da "on radi", pa čak i da je jedan od najboljih ministara u vladi.

Ne treba zaboraviti da se isto tako u vladi sa najljućim protivnicima – socijalistima, julovcima i radikalima –1999. godine našao i Srpski pokret obnove.

Zoran Stojiljković, sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, ne vidi u tome ništa nelogično, jer, kako kaže, "nije vlada krug prijatelja koji sede u kafani", i naglašava da interes – šta mogu da dobiju, šta mogu da kontrolišu, koliku medijsku pažnju mogu da privuku – "tupi rogove" svima koji bi da uzmu nekoliko ministarskih mesta.

– Njih trajno vezuje interes i to u formi u kojoj odredi rezultat izbora. U tom smislu političari su pragmatični i ako procene da je formiranje vlade bolja varijanta od izlaska na nove izbore, ako uz sve nesporazume i lične animozitete procene da bi više dobili novom vladom, nego da je nema, oni će se dogovoriti – ocenjuje Stojiljković.

Da su zarad vlasti i fotelje političari spremni da zaborave na sve, misli i Jovo Bakić, sociolog politike.

– Vlast je slatka kad se u nju uđe, i nije lako osloboditi se te slasti, a ponekad i masti – kaže Bakić i dodaje politika često donosi i teške reči, a u srpskoj političkoj kulturi još češće.

U međusobnim prepucavanjima političara Bakić, međutim, vidi i "zabavu za javnost, koja se često oduševljava uvredama, a ne retko i primitivizmima". Istovremeno, građanima se time pažnja može skrenuti sa nekih ozbiljnijih problema.

Svi nesporazumi, optužbe, čarke, međutim, mogle bi da izbiju u prvi plan čim neko proceni da od trenutnog stanja više ne može da izvuče koristi, ili, što je još gore, može samo da nanese sebi štetu. Neki krivični postupci će možda biti pokrenuti protiv pripadnika odlazeće vladajuće garniture, ali Jovo Bakić, misli da je to malo verovatno.

– Političari su se izdvojili od naroda i ponašaju se tako da jedni drugima štite interese, odnosno leđa. Prevedeno, to znači da jedni druge neće goniti, jer i jedni i drugi znaju ponešto o onim drugima – dodaje Bakić.

-----------------------------------------------------------

ILIĆ – ĐILAS

Velja Ilić: Naučiću ga pameti kad-tad. Nikada mu to neću oprostiti, moraće da mi objasni šta B92 ima da snima na mom imanju, gde su živeli moj otac, deda, pradeda i čukundeda, a sada tu živi moja porodica. (…). Đilas reketira pojedina javna preduzeća poput "Telekoma" i u finansijski kolaps doveo je Radio televiziju Srbije što će sada koštati sve građane Srbije.
("Vujić televizija" 7. novembra 2005)

Dragan Đilas: Nećemo da sedimo u vladi s nekim kao što je, recimo, Velja Ilić, zato što je nekompetentan, što je u politički život Srbije vratio prostakluk i bahatost, što obećava autoputeve kojih nema ...
("Nedeljni telegraf" 5. aprila 2005)

-----------------------------------------------------------

ILIĆ – DINKIĆ

Velja Ilić: Neću dozvoliti neznalicama i mešetarima koji su rasturili srpsko bankarstvo, koji na svakom koraku uništavaju našu privredu, koji su preuzeli sve važne sektore u Srbiji, da sada preuzmu i telekomunikacije. Iseći ću prste Dinkićevoj mafiji! Velja Ilić neće dozvoliti G17 plus da mešetari i u njegovom sektoru i ima sve da radimo po zakonu i na pravilan način, sviđalo se to ili ne ministru finansija Mlađanu Dinkiću i njegovim nalogodavcima. Ne dam mafiji da uzme telekomunikacije.
("Balkan" 12. jula 2004)

Mlađan Dinkić: Gospodin Ilić je preterao u svojim vulgarnostima, i sasvim je sigurno da takvom čoveku nije mesto u Vladi Srbije. To je, međutim, sada posao za premijera koji je ovu vladu i sastavio. Mi, u G17 plus, svakako nećemo više takvo ponašanje tolerisati, niti dopustiti bilo kakve lažne napade. Očekujemo određenu reakciju premijera, a onda ćemo i sami odlučiti šta da radimo.
("Večernje novosti", 13. jul 2004)

-----------------------------------------------------------

DINKIĆ – ĐELIĆ

Mlađan Dinkić: Đelić je bio, pre svega, kukavica da sprovede reforme. On je po prirodi plašljiv čovek, iako ima visoko znanje, a druga loša osobina mu je što je loš organizator. Čak, nešto manje znanja možete da nadoknadite uz savetnike, ali organizatorske sposobnosti su ministru neophodne. Njegov je problem: nema hrabrosti i loša organizacija. Ali, on je čovek veoma velike inteligencije... A, ima još jednu lošu osobinu: on je torpedo za bilo koju organizaciju jer uništava međuljudske odnose, velika je tračara i spletkaroš.
(NIN, 14. decembar 2006)

Božidar Đelić: Ono što je ponuđeno kao Nacionalni investicioni plan dobro je pakovano, Dinkić i njegov pi-ar Igor Avžner znaju kako se to radi. (...) Naravno, suma od 1,5 milijarda evra ni na nivou male zemlje kao što je naša nije u stanju da na duži rok reši naše probleme, ali ipak moramo obazrivo upotrebiti ta značajna jednokratna sredstva. NIP je urađen kao hrpa nepovezanih i raštrkanih projekata, tako što su odbijani važni projekti jer su dugoročni, a gurane stvari oko kojih se može slikati, i to ne može biti zadovoljavajuće.
("Danas", 7. oktobar 2006)