Жене убија срце, мушкарце рак

У Србији је очекивани просечни животни век за жене 75,43 године, а за мушкарце нешто мањи – 72,69 година. Болести срца и крвних судова су, као што су лекари већ много пута поручивали нацији, најчешћи узрок (56,84 одсто) смрти у 2005. години и то за десет одсто више код жена, док су тумори са 18,84 одсто други узрок смрти, при чему је ова болест заступљенија код мушкараца него код жена. Стопа природног прираштаја је негативна: наставља се пад броја новорођене деце са стопе од минус 2,7 одсто у 2001. на чак минус 4,6 одсто у 2005. години.

Ово су само неки од показатеља здравља нације из Здравствено-статистичког годишњака Србије за 2005. годину, који је јуче представљен у Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

По речима др Тање Кнежевић, директорке Института, после паузе од шест година најзад се појављују систематизовани основни подаци о становништву – оболевању умирању, факторима, ризика, раду здравствене службе.

Тимови Института за јавно здравље су у девет поглавља дали практично "личну карту" нашег здравственог система, али и својеврсни картон са дијагнозама свих узраста, оба пола, свих занимања из свих региона.

Докторка Кнежевић је подсетила да овакве публикације имају циљ да информишу стручну, али и општу јавност о здравственом стању на нивоу целе републике, најављујући да ће се убудуће овакви здравствени годишњаци редовно појављивати.

У Србији постоји 256 здравствених установа у којима ради 141.813 здравствених радника на неодређено време. Највећи број чине доктори медицине – 19.541, а овим бројем нису обухваћене приватне болнице и ординације, нити запослени у њима, као ни здравствене установе на Косову и Метохији. Специјалисти интерне медицине чине најчешћу специјализацију у нашој земљи, следе дечји лекари и лекари опште медицине, а на четвртом месту су хирурзи. Ово су неки од занимљивих података које је из Здравственог годишњака издвојио др Иван Ивановић, начелник Центра за информатику и статистику Института "Батут".

Лекарску помоћ грађани Србије могу да добију у 157 домова здравља, а један лекар у примарној здравственој заштити у просеку лечи 1.049 становника. Иако су аутори представљеног годишњака објаснили да се у овој студији нису бавили упоређивањем наших података о здрављу и података организација здравства у Европи или у земљама у окружењу, овај број говори да нам лекари не недостају, а, бар у статистикама, имамо и довољно болничких постеља: четири болничка кревета на 6.000 становника или укупно 44.142.

У 2005. години мрежа здравствених установа наше земље бројала је 122 болничке (стационарне) установе. На болничко лечење најчешће долазе пацијенти који пате од болести система за дисање, па тек онда оболели од болести срца и крвних судова.

Варичеле су 2005. године, као и претходне две године, биле најчешћа заразна болест у нашој земљи. Те године пријављен је 90.481 оболели од заразних болести, а то је вишеструко мање него, на пример, 2001. године, па би то могло довести у забуну. Како је објаснио др Ивановић, мање пријављених оболелих од заразних болести резултат је, ипак, чињенице да је по закону престала обавеза да се одређене заразне болести (херпес зостер, шуга) пријављују. Ипак, 2005. године у Србији су од заразних болести умрла 233 лица, што представља стопу морталитета од 3,1 на 100.000 особа, што је највиша стопа у последњих пет година услед повећаног броја регистрованих случајева умрлих од сепсе и туберкулозе. Пријављено је 1.299 оболелих од сиде, од којих је 69 одсто или 897 особа умрло. Међу њима је више мушкараца – 73 одсто, а највећи број оболелих је регистрован међу интравенским наркоманима.

Свака пета умрла особа у Србији је жртва малигних тумора, док је више од половине свих смртних исхода, прецизније 56,8 одсто, проузроковано болестима срца и крвних судова. Овим се још једном потврђује упозорење лекара да је и Србија суочена са епидемијом незаразних болести, које деценијама доминирају, а од којих се многе могу спречити. То су болести срца и крвних судова, малигне болести, шећерна болест, опструктивна болест плућа, повреде и тровања, поремећаји менталног здравља. У Србији је током 2005. године од последица тровања и повреда умрло 3.6 одсто становника, од компликација шећерне болести 2,4 одсто, а од опструктивне болести плућа 2,1 одсто становника.

У Србији је 2005. године рођено 68.818 деце, односно обављено је 67.800 порођаја. Према старости мајке, највећи број порођаја је у добној групи од 20 до 29 година. Највише је регистрованих првих порођаја, скоро половина од укупног броја, док је другу бебу добило тек 34,2 одсто мајки.

Број абортуса, нажалост, у Србији постаје "црна рупа" и у последњих 15 година не постоји права статистика намерних прекида трудноће, јер се многе жене за абортус одлучују у приватним ординацијама које немају обавезу законског пријављивања прекида трудноће. У државним клинима трудноћу су у 2005. години прекинуле 26.654 жене, а највећи број њих се за абортус одлучује у доби од 25 до 34 године и то жене које већ имају двоје деце. Број жена млађих од 20 година које су имале прекид трудноће чини 3,5 одсто од укупног броја, али претпоставка је да је тај број већи, јер су млађе пацијенткиње ипак више окренуте ка приватним ординацијама.