Европски корак ка банкарској унији

Европска централна банка (ЕЦБ) од 2014. године ће директно надзирати пословање 200 водећих банака унутар еврозоне, са правом да интервенише у преосталих 5.800 мањих банака, ако процени да посрћу. То је срж договора који су у ноћи између среде и четвртка постигли министри финансија еврозоне, након 12 сати напорне дебате.

„Европа је учинила први корак ка стварању банкарске уније. Договор о јединственој супервизији је темељни корак ка рестаурацији финансијске стабилности Европе”, оценио је Мишел Барније, европски комесар за унутрашње тржиште.

Постигнути договор је сложени компромис, којим могу да буду задовољни водећи актери напете вишемесечне дебате о њеном профилу и овлашћењима, пре свих Немачка и Велика Британија, оцењује лондонски „Фајненшел тајмс”.

По новом, европске банке са имовином већом од 30 милијарди евра биће стављене под директну контролу супервизора ЕЦБ у Франкфурту. Тај финансијски цензус испуњава знатан број француских и тек мали број немачких банака, тако да није ни чудо што је трећина маратонске министарске дебате утрошена на премошћивање разлика између Париза и Берлина.

„Успели смо да обезбедимо испуњење главних захтева Немачке”, поручила је канцеларка Ангела Меркел.

Најмоћнија економија Европе успела је да до најраније 2014. године одложи могућност да ЕЦБ и трајни европски спасилачки фонд (тежак 500 милијарди евра) директно помогне финансијски урушеним банкама. Насупрот томе Шпанија, Француска и Италија су инсистирале да се што пре омогући та „директна спасилачка докапитализација”.

Велика Британија је успела да издејствује да централна надзорна секција ЕЦБ и убудуће тесно сарађује са Европском банкарском управом (ЕБА) чије је седиште у лондонском Ситију. Званични Лондон изборио се да ЕЦБ при будућем надзору одлуке о својим следећим потезима доноси мешавином просте и квалификоване већине, која обезбеђује да чланице ЕУ које нису у саставу еврозоне, не буду унапред маргинализоване.

„Лондон је финансијска престоница Европе. У банкама Велике Британије стоји око 1.400 милијарди фунти активе чуваних у еврима и зато Лондон не може бити посматрач у дебати о будућности финансијске архитектуре Европе”, упозорио је Марк Болеат, председник Удружења финансијских актера Ситија.

Британски премијер Дејвид Камерон сматра да је постигнути договор „добар за целу ЕУ, и да су њиме заштићене и њене чланице које неће приступити будућој банкарској унији”.

Иначе, Велика Британија, Шведска и Чешка већ су најавиле да неће приступити будућој банкарској унији.

„Одлука о банкарској унији биће тужан дан за Европу. Сада се спрема корак ка јединственим европским порезима, европским трансферима... То је корак у погрешном правцу, који може бити популаран међу европским бирократама. Верујем да веома мали број Европљана стварно жели такав развој”, оценио је Андерс Борг, министар финансија Шведске.

Темпо и смер даљих финансијских интеграција Европе у овом тренутку су неизвесни, а дводневни самит ЕУ који је почео синоћ биће само један у низу на којем ће се исцртавати контуре будуће европске фискалне и банкарске уније.