Evropski korak ka bankarskoj uniji

Evropska centralna banka (ECB) od 2014. godine će direktno nadzirati poslovanje 200 vodećih banaka unutar evrozone, sa pravom da interveniše u preostalih 5.800 manjih banaka, ako proceni da posrću. To je srž dogovora koji su u noći između srede i četvrtka postigli ministri finansija evrozone, nakon 12 sati naporne debate.

„Evropa je učinila prvi korak ka stvaranju bankarske unije. Dogovor o jedinstvenoj superviziji je temeljni korak ka restauraciji finansijske stabilnosti Evrope”, ocenio je Mišel Barnije, evropski komesar za unutrašnje tržište.

Postignuti dogovor je složeni kompromis, kojim mogu da budu zadovoljni vodeći akteri napete višemesečne debate o njenom profilu i ovlašćenjima, pre svih Nemačka i Velika Britanija, ocenjuje londonski „Fajnenšel tajms”.

Po novom, evropske banke sa imovinom većom od 30 milijardi evra biće stavljene pod direktnu kontrolu supervizora ECB u Frankfurtu. Taj finansijski cenzus ispunjava znatan broj francuskih i tek mali broj nemačkih banaka, tako da nije ni čudo što je trećina maratonske ministarske debate utrošena na premošćivanje razlika između Pariza i Berlina.

„Uspeli smo da obezbedimo ispunjenje glavnih zahteva Nemačke”, poručila je kancelarka Angela Merkel.

Najmoćnija ekonomija Evrope uspela je da do najranije 2014. godine odloži mogućnost da ECB i trajni evropski spasilački fond (težak 500 milijardi evra) direktno pomogne finansijski urušenim bankama. Nasuprot tome Španija, Francuska i Italija su insistirale da se što pre omogući ta „direktna spasilačka dokapitalizacija”.

Velika Britanija je uspela da izdejstvuje da centralna nadzorna sekcija ECB i ubuduće tesno sarađuje sa Evropskom bankarskom upravom (EBA) čije je sedište u londonskom Sitiju. Zvanični London izborio se da ECB pri budućem nadzoru odluke o svojim sledećim potezima donosi mešavinom proste i kvalifikovane većine, koja obezbeđuje da članice EU koje nisu u sastavu evrozone, ne budu unapred marginalizovane.

„London je finansijska prestonica Evrope. U bankama Velike Britanije stoji oko 1.400 milijardi funti aktive čuvanih u evrima i zato London ne može biti posmatrač u debati o budućnosti finansijske arhitekture Evrope”, upozorio je Mark Boleat, predsednik Udruženja finansijskih aktera Sitija.

Britanski premijer Dejvid Kameron smatra da je postignuti dogovor „dobar za celu EU, i da su njime zaštićene i njene članice koje neće pristupiti budućoj bankarskoj uniji”.

Inače, Velika Britanija, Švedska i Češka već su najavile da neće pristupiti budućoj bankarskoj uniji.

„Odluka o bankarskoj uniji biće tužan dan za Evropu. Sada se sprema korak ka jedinstvenim evropskim porezima, evropskim transferima... To je korak u pogrešnom pravcu, koji može biti popularan među evropskim birokratama. Verujem da veoma mali broj Evropljana stvarno želi takav razvoj”, ocenio je Anders Borg, ministar finansija Švedske.

Tempo i smer daljih finansijskih integracija Evrope u ovom trenutku su neizvesni, a dvodnevni samit EU koji je počeo sinoć biće samo jedan u nizu na kojem će se iscrtavati konture buduće evropske fiskalne i bankarske unije.