У спомен уништеној баштини

Иако је после више од шест деценија коначно одлучено да на месту Народне библиотеке, порушене за време шестоаприлског бомбардовања 1941. године, ипак буде подигнут меморијални центар, али не само као споменик ненадокнадивом благу интелектуалне баштине, већ и као жариште савремене културе, у јавности се све чешће чује да ово место на Косанчићевом венцу треба првенствено да буде посвећено уништеној Народној библиотеци и спаљеној књизи, што ће делимично и бити уважено.

Коста Карамата, архитекта који је годинама радио у Урбанистичком заводу, сматра да поред меморијалног центра, као сведочанства уништавања Народне библиотеке, обавезно мора да постоји и део који би садржао расположиву документацију о уништеним и несталим библиотекама широм Србије током Другог светског рата. То подразумева постојање сведочанстава почев од Народне библиотеке до приватних библиотека, каква је била библиотека историчара Владимира Ћоровића, али и појединачних значајних књига и докумената из времена пре Вукове реформе језика.

– Народна библиотека је, у време када је уништена, располагала са више од 300.000 најновијих штампаних књига и око 1.500 рукописних књига из средњег века, од којих велики број није био проучен. У њој су чуване збирке турских рукописа и старих штампаних књига  (од 15. до 17. века), мапе, гравире, новине. Осим тога, ту су биле сабране књиге штампане у Србији и у суседним земљама. Народна библиотека је уништена по изричитом наређењу Адолфа Хитлера, и то пре војних постројења, јер је у њој сачувано народно памћење Србије. Окупационе власти 1942. године нису дозволиле генералу Милану Недићу, председнику окупиране владе, да ископа и спаси оно што се спасити може испод рушевина – подсећа Карамата.

Наш саговорник истиче да су својевремено током археолошких ископавања остатака Народне библиотеке пронађени остаци римског Сингидунума из 1. и 2. века нове ере, приземни делови велике античке грађевине са уређајима за грејање, фрагментованим фрескама и мозаицима. Од некадашње библиотеке остали су делови сутерена и поједини делови архитектонске декорације.

Коста Карамата указује да због националног блага – библиотечког материјала и улоге коју је имала Народна библиотека, њено уништење има много шири значај него високо рангирана амбијентална целина Косанчићевог венца у чијим границама се налазе остаци библиотеке.

 – Нажалост, ни Служба заштите споменика културе, ни Градска управа, ни обрађивачи плана нису дали одговарајући значај месту на којем се налазила уништена Народна библиотека. Приликом сачињавања предлога плана, овај локалитет није посебно наглашен у оквиру целине Косанчићевог венца. Он је требало да буде издвојен и вреднован као културно добро од изузетног значаја – упозорава наш саговорник.

Урбаниста Вера Михаљевић, која је са својим колегама сачињавала нацрт плана детаљне регулације Косанчићевог венца, каже да ће у меморијалном центру бити свакако изложена документација о несталој библиотеци, а да ће само један део тог простора бити посвећен савременој култури и промовисању оних вредности које имају квалитет да постану трајне.

– Свакако да уважавамо предлоге цењеног колеге Косте Карамате. Детаљи предлога за меморијални центар биће разматрани посебним конкурсом. Као обрађивачи плана само смо дали назнаке и основно решење – каже Михаљевићева.

Локалитет, додаје она, ужива највиши степен заштите и све што буде рађено на овом простору пратиће надлежни из Републичког завода за заштиту споменика културе.

– Овај значајан простор захтева вишестепену контролу, не само надлежних служби, већ и јавности – наглашава Михаљевићева.

Подсетимо, урбанисти су недавно при представљању нацрта плана детаљне регулације објаснили да су се све надлежне институције сагласиле да на темељима некадашње библиотеке буде подигнут меморијални центар, са минималном градњом, како би археолошко налазиште било што приступачније за посетиоце.