Укинут „музички динар” за занатлије

БЕОГРАД – Скупштина Србије прихватила је данас измене Закона о ауторском и сродним правима, којима се укида „музички динар” за занатлије.

Под занатским радњама, које убудуће неће плаћати накнаду за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма, подразумевају се самосталне занатске радње, као и радње у којима предузетник који се бави производном делатношћу продаје сопствене производе.

Ту накнаду угоститељски објекти ће плаћати у зависности од површине објекта и географског положаја.

Основно мерило за одређивање накнаде за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма јесте да се висина накнаде везује за минималну зараду у Србији, а њен износ зависиће и од површине комерцијалних пословних просторија корисника.

Изменама је предвиђено да је накнада на месечном нивоу нижа кад јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма није нужно за обављање делатности корисника, већ је само корисно или пријатно.

При одређивању квадратуре комерцијалних пословних просторија искључиво се рачуна простор који корисник користи за пријем гостију, а не рачунају се помоћне просторије за рад особља, корисника, складишни и санитарни простор.

Изменама се прописује да влада утврђује листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде. Износ посебне накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају и предмету са листе владе не може бити виши од један одсто његове вредности.

Као вредност уређај и предмета са листе владе који се производе у Србији узима се њихова продајна цена без пореза на додату вредност при првој продаји, а када се уређаји увозе као њихова вредност се узима набавна цена прерачуната у динаре по курсу на дан њиховог царињења, увећана за царину.

Улогу Комисије за ауторска и сродна права преузима Завод за интелектуалну својину.

Предложене измене, како је раније изјавио министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић, резултат су настојања да се та област усклади са економским могућностима корисника и да се унапреди наплата, уз настојање да се очува стечени степен ауторских и сродних права.

---------------------------------------------------

Процес реструктурирања ограничен до 30. јуна 2014.

БЕОГРАД – Скупштина Србије усвојила је данас измене Закона о приватизацији, којима се процес реструктурирања државних или бивших друштвених предузећа ограничава најдаље до 30. јуна 2014. године.

Такође, предвиђено је и да се од дана доношења одлуке о реструктурирању до дана доношења одлуке о окончању реструктурирања, а најкасније до 30. јуна 2014. године, не може против субјекта приватизације, односно над његовом имовином, одредити или спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења ради намирења потраживања.

Посланици су усвојили и Закон о Фонду за развој Србије, којим се уводи могућност да за гаранције које издаје Фонд гарантује Србија, али да укупан номинални износ тих гаранција утврђује Влада Србије.

Законом о затезној камати, који је такође усвојен, утврђује се висина стопе затезне камате на годишњем нивоу, на износ дуга који гласи на динаре, она ће бити у висини референтне каматне стопе НБС увећане за осам процентних поена.

У ситуацији када референтна каматна стопа НБС износи 10,75 одсто, стопа затезне камате износила би 18,75 одсто, пише у закону.

Изменама Закона о осигурању продужава се рок до кога су организације за осигурање дужне да НБС поднесу доказе о разграничењу животних и неживотних осигурања до 31. децембра 2013. године.

Изменама Закона о акцизама стварају се услови за повећање прихода по основу акцизе у републичком буџету - буџетски приход би у великој мери био независтан од ценовне политике произвођача, односно увозника цигарета, а тржиште се штити од јефтинијих цигарета лошег квалитета.

По том основу, процењује се пораст прихода по основу акциза у висини од 38 милијарди динара у периоду од 2013. до 2016. године, док се за 2014. и 2015. годину процењује пораст прихода од акцизе деривата нафте од 6 милијарди динара.

Акциза на безоловни бензин ће од 31. децембра бити 49,6 динара по литри, на течни нафтни гас 30 динара по килограму, на оловни бензин 55 динара по литри, гасна уља 42 динара по литри.

Када је у питању дуван, утврђена минимална акциза не може бити мања од 55 одсто минималне акцизе на 1.000 комада цигарета утврђене за категорију просечне пондерисане малопродајне цене цигарета у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2013. године, а 60 одсто у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2014. године. У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2015. године тај износ ће бити 65 одсто, а у периоду од 1. јануара 2016. године 70 одсто.

---------------------------------------------------

Директори јавних предузећа убудуће се бирају на конкурсима

БЕОГРАД – Директори јавних предузећа убудуће ће бити бирани на јавним конкурсима, у складу са Законом о јавним предузећима који је данас усвојила Скупштина Србије.

За закон је гласало 123 посланика, против 43, а није гласало 16 посланика.

Тим законом укинути су управни одбори, убудуће ће постојати само надзорни одбори а директор јавног предузећа неће моћи да буде члан политичке странке.

Усвојени закон, како је раније изјавио министар финансија и привреде Млађан Динкић, омогућиће повлачење државе из управљања јавним предузећима и њихову професионализацију.

Највише критика изазвао је члан 2 овог акта, будући да је првобитним предлогом међу делатностима којима се бави јавно предузеће било наведено и информисање, али је због критика да ће то омогућити оснивање нових јавних предузећа у тој области, Влада Србије амандманом избрисала информисање из тог члана.

На иницијативу Либерално-демократске партије, усвојено је неколико амандмана, а једним од њих се предвиђа забрана коришћења имовине, активности, имена и визуелног идентитета јавног предузећа у свим активностима везаним за политичке странке и изборне кампање.

Такође, на предлог те странке усвојени су и предлози да се решење о именовању директора, са образложењем, обавезно објави на интернет страници органа надлежног за именовање, као и да су јавна предузећа која користе или намеравају да користе било који облик буџетске помоћи, попут субвенција, дужна да предложе посебан програм који садржи програм коришћења помоћи, са временским ограничењем и мерљивом динамиком повећања ефикасности и унутрашњих промена које ће омогућити да послују без тих облика помоћи или уз њихово смањење.

Суштинска измена у односу на досадашња решења јесте увођење обавезног јавног конкурса на основу кога ће се именовати директор, као и услова које лице мора да испуњава да би био директор.

Међу тим условима је и да будући директор не може бити члан ниједне политичке странке, односно да му је одређено мировање у обављању функције у органу политичке странке.

Будући директори јавних предузећа, чији су оснивачи Република или Покрајина, поред тог услова, морају и да буду стручњаци у једној или више области из које је делатност од општег интереса за чије обављање је основано јавно предузеће, да има најмање седам година радног искуства из те области, да нису осуђивани за кривично дело против привреде и правног саобраћаја, да им није изречена мера забране обављања делатности која је претежна делатност јавног предузећа...

Конкурсе ће спроводити независна стручна комисија по јасној процедури, у потпуности контролисаној од стране јавности. Уведен је и институт суспензије директора, а ново решење, када је у питању инстутут вршиоца дужности, јесте да је период на који се он може поставити скраћен на шест месеци, уз евентуалну могућност продужења на још шест месеци.

Према усвојеном закону, управљање у јавним предузећима организује се на два начина - једнодомно, где постоје надзорни одбор и директор, и дводомно, где су надзорни одбор, извршни одбор, које чине диркетор и извршни директори, и директор предузећа.

У јавним предузећима уводе се механизми контроле кроз обавезу постојања Комисије за ревизију, која прописује процедуре и контролише начина финансијског руковођења, а новина је увођење обавезе јавног објављивања програма пословања и кварталних извештаја о испуњавању програма пословања, што ће допринети јавности рада.

Током скупштинске расправе посланици владајуће већине истицали су да је закон огроман корак ка департизацији, док је из опозиције поручивано да он не нуди довољно промена и да ће на мала врата бити уведена приватизација тих предузећа.