Ukinut „muzički dinar” za zanatlije

BEOGRAD – Skupština Srbije prihvatila je danas izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima, kojima se ukida „muzički dinar” za zanatlije.

Pod zanatskim radnjama, koje ubuduće neće plaćati naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, podrazumevaju se samostalne zanatske radnje, kao i radnje u kojima preduzetnik koji se bavi proizvodnom delatnošću prodaje sopstvene proizvode.

Tu naknadu ugostiteljski objekti će plaćati u zavisnosti od površine objekta i geografskog položaja.

Osnovno merilo za određivanje naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma jeste da se visina naknade vezuje za minimalnu zaradu u Srbiji, a njen iznos zavisiće i od površine komercijalnih poslovnih prostorija korisnika.

Izmenama je predviđeno da je naknada na mesečnom nivou niža kad javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika, već je samo korisno ili prijatno.

Pri određivanju kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija isključivo se računa prostor koji korisnik koristi za prijem gostiju, a ne računaju se pomoćne prostorije za rad osoblja, korisnika, skladišni i sanitarni prostor.

Izmenama se propisuje da vlada utvrđuje listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade. Iznos posebne naknade koja se plaća po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste vlade ne može biti viši od jedan odsto njegove vrednosti.

Kao vrednost uređaj i predmeta sa liste vlade koji se proizvode u Srbiji uzima se njihova prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kada se uređaji uvoze kao njihova vrednost se uzima nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu.

Ulogu Komisije za autorska i srodna prava preuzima Zavod za intelektualnu svojinu.

Predložene izmene, kako je ranije izjavio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, rezultat su nastojanja da se ta oblast uskladi sa ekonomskim mogućnostima korisnika i da se unapredi naplata, uz nastojanje da se očuva stečeni stepen autorskih i srodnih prava.

---------------------------------------------------

Proces restrukturiranja ograničen do 30. juna 2014.

BEOGRAD – Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o privatizaciji, kojima se proces restrukturiranja državnih ili bivših društvenih preduzeća ograničava najdalje do 30. juna 2014. godine.

Takođe, predviđeno je i da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

Poslanici su usvojili i Zakon o Fondu za razvoj Srbije, kojim se uvodi mogućnost da za garancije koje izdaje Fond garantuje Srbija, ali da ukupan nominalni iznos tih garancija utvrđuje Vlada Srbije.

Zakonom o zateznoj kamati, koji je takođe usvojen, utvrđuje se visina stope zatezne kamate na godišnjem nivou, na iznos duga koji glasi na dinare, ona će biti u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za osam procentnih poena.

U situaciji kada referentna kamatna stopa NBS iznosi 10,75 odsto, stopa zatezne kamate iznosila bi 18,75 odsto, piše u zakonu.

Izmenama Zakona o osiguranju produžava se rok do koga su organizacije za osiguranje dužne da NBS podnesu dokaze o razgraničenju životnih i neživotnih osiguranja do 31. decembra 2013. godine.

Izmenama Zakona o akcizama stvaraju se uslovi za povećanje prihoda po osnovu akcize u republičkom budžetu - budžetski prihod bi u velikoj meri bio nezavistan od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika cigareta, a tržište se štiti od jeftinijih cigareta lošeg kvaliteta.

Po tom osnovu, procenjuje se porast prihoda po osnovu akciza u visini od 38 milijardi dinara u periodu od 2013. do 2016. godine, dok se za 2014. i 2015. godinu procenjuje porast prihoda od akcize derivata nafte od 6 milijardi dinara.

Akciza na bezolovni benzin će od 31. decembra biti 49,6 dinara po litri, na tečni naftni gas 30 dinara po kilogramu, na olovni benzin 55 dinara po litri, gasna ulja 42 dinara po litri.

Kada je u pitanju duvan, utvrđena minimalna akciza ne može biti manja od 55 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta u periodu od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, a 60 odsto u periodu od 1. januara do 31. decembra 2014. godine. U periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. godine taj iznos će biti 65 odsto, a u periodu od 1. januara 2016. godine 70 odsto.

---------------------------------------------------

Direktori javnih preduzeća ubuduće se biraju na konkursima

BEOGRAD – Direktori javnih preduzeća ubuduće će biti birani na javnim konkursima, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima koji je danas usvojila Skupština Srbije.

Za zakon je glasalo 123 poslanika, protiv 43, a nije glasalo 16 poslanika.

Tim zakonom ukinuti su upravni odbori, ubuduće će postojati samo nadzorni odbori a direktor javnog preduzeća neće moći da bude član političke stranke.

Usvojeni zakon, kako je ranije izjavio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, omogućiće povlačenje države iz upravljanja javnim preduzećima i njihovu profesionalizaciju.

Najviše kritika izazvao je član 2 ovog akta, budući da je prvobitnim predlogom među delatnostima kojima se bavi javno preduzeće bilo navedeno i informisanje, ali je zbog kritika da će to omogućiti osnivanje novih javnih preduzeća u toj oblasti, Vlada Srbije amandmanom izbrisala informisanje iz tog člana.

Na inicijativu Liberalno-demokratske partije, usvojeno je nekoliko amandmana, a jednim od njih se predviđa zabrana korišćenja imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje.

Takođe, na predlog te stranke usvojeni su i predlozi da se rešenje o imenovanju direktora, sa obrazloženjem, obavezno objavi na internet stranici organa nadležnog za imenovanje, kao i da su javna preduzeća koja koriste ili nameravaju da koriste bilo koji oblik budžetske pomoći, poput subvencija, dužna da predlože poseban program koji sadrži program korišćenja pomoći, sa vremenskim ograničenjem i merljivom dinamikom povećanja efikasnosti i unutrašnjih promena koje će omogućiti da posluju bez tih oblika pomoći ili uz njihovo smanjenje.

Suštinska izmena u odnosu na dosadašnja rešenja jeste uvođenje obaveznog javnog konkursa na osnovu koga će se imenovati direktor, kao i uslova koje lice mora da ispunjava da bi bio direktor.

Među tim uslovima je i da budući direktor ne može biti član nijedne političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u obavljanju funkcije u organu političke stranke.

Budući direktori javnih preduzeća, čiji su osnivači Republika ili Pokrajina, pored tog uslova, moraju i da budu stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da ima najmanje sedam godina radnog iskustva iz te oblasti, da nisu osuđivani za krivično delo protiv privrede i pravnog saobraćaja, da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog preduzeća...

Konkurse će sprovoditi nezavisna stručna komisija po jasnoj proceduri, u potpunosti kontrolisanoj od strane javnosti. Uveden je i institut suspenzije direktora, a novo rešenje, kada je u pitanju instutut vršioca dužnosti, jeste da je period na koji se on može postaviti skraćen na šest meseci, uz eventualnu mogućnost produženja na još šest meseci.

Prema usvojenom zakonu, upravljanje u javnim preduzećima organizuje se na dva načina - jednodomno, gde postoje nadzorni odbor i direktor, i dvodomno, gde su nadzorni odbor, izvršni odbor, koje čine dirketor i izvršni direktori, i direktor preduzeća.

U javnim preduzećima uvode se mehanizmi kontrole kroz obavezu postojanja Komisije za reviziju, koja propisuje procedure i kontroliše načina finansijskog rukovođenja, a novina je uvođenje obaveze javnog objavljivanja programa poslovanja i kvartalnih izveštaja o ispunjavanju programa poslovanja, što će doprineti javnosti rada.

Tokom skupštinske rasprave poslanici vladajuće većine isticali su da je zakon ogroman korak ka departizaciji, dok je iz opozicije poručivano da on ne nudi dovoljno promena i da će na mala vrata biti uvedena privatizacija tih preduzeća.