Директори јавних предузећа биће бирани на конкурсима

БЕОГРАД – Директори јавних предузећа убудуће ће бити бирани на јавним конкурсима, у складу са Законом о јавним предузећима који је данас усвојила Скупштина Србије.

За закон је гласало 123 посланика, против 43, а није гласало 16 посланика.

Тим законом укинути су управни одбори, убудуће ће постојати само надзорни одбори а директор јавног предузећа неће моћи да буде члан политичке странке.

Усвојени закон, како је раније изјавио министар финансија и привреде Млађан Динкић, омогућиће повлачење државе из управљања јавним предузећима и њихову професионализацију.

Највише критика изазвао је члан 2 овог акта, будући да је првобитним предлогом међу делатностима којима се бави јавно предузеће било наведено и информисање, али је због критика да ће то омогућити оснивање нових јавних предузећа у тој области, Влада Србије амандманом избрисала информисање из тог члана.

На иницијативу Либерално-демократске партије, усвојено је неколико амандмана, а једним од њих се предвиђа забрана коришћења имовине, активности, имена и визуелног идентитета јавног предузећа у свим активностима везаним за политичке странке и изборне кампање.

Такође, на предлог те странке усвојени су и предлози да се решење о именовању директора, са образложењем, обавезно објави на интернет страници органа надлежног за именовање, као и да су јавна предузећа која користе или намеравају да користе било који облик буџетске помоћи, попут субвенција, дужна да предложе посебан програм који садржи програм коришћења помоћи, са временским ограничењем и мерљивом динамиком повећања ефикасности и унутрашњих промена које ће омогућити да послују без тих облика помоћи или уз њихово смањење.

Суштинска измена у односу на досадашња решења јесте увођење обавезног јавног конкурса на основу кога ће се именовати директор, као и услова које лице мора да испуњава да би био директор.

Међу тим условима је и да будући директор не може бити члан ниједне политичке странке, односно да му је одређено мировање у обављању функције у органу политичке странке.

Будући директори јавних предузећа, чији су оснивачи Република или Покрајина, поред тог услова, морају и да буду стручњаци у једној или више области из које је делатност од општег интереса за чије обављање је основано јавно предузеће, да има најмање седам година радног искуства из те области, да нису осуђивани за кривично дело против привреде и правног саобраћаја, да им није изречена мера забране обављања делатности која је претежна делатност јавног предузећа...

Конкурсе ће спроводити независна стручна комисија по јасној процедури, у потпуности контролисаној од стране јавности. Уведен је и институт суспензије директора, а ново решење, када је у питању инстутут вршиоца дужности, јесте да је период на који се он може поставити скраћен на шест месеци, уз евентуалну могућност продужења на још шест месеци.

Према усвојеном закону, управљање у јавним предузећима организује се на два начина - једнодомно, где постоје надзорни одбор и директор, и дводомно, где су надзорни одбор, извршни одбор, које чине диркетор и извршни директори, и директор предузећа.

У јавним предузећима уводе се механизми контроле кроз обавезу постојања Комисије за ревизију, која прописује процедуре и контролише начина финансијског руковођења, а новина је увођење обавезе јавног објављивања програма пословања и кварталних извештаја о испуњавању програма пословања, што ће допринети јавности рада.

Током скупштинске расправе посланици владајуће већине истицали су да је закон огроман корак ка департизацији, док је из опозиције поручивано да он не нуди довољно промена и да ће на мала врата бити уведена приватизација тих предузећа.