ДОСИЈЕ: Спорни профити немачких банака

Афере и скандали немачких банкара, обелодањени минулих недеља, упућују на закључак да значајан део профита највећих немачких финансијских институција потиче - из сумњивог пословања.  

Утаја пореза на промет у великом стилу и стицање пореских олакшица на основу лажних података, значајна улога у светској спрези манипулације каматама, прање (неопорезованог) новца уз помоћ „специјализованих“ банкара и „финансијска егзекуција“ клијената који су пали у немилост, део су такозваног црног репертоара „Дојче банке“ и „Комерцбанке“, као и водеће баварске „Хипоферајнсбанке“.

Минуле среде, пет стотина пореских иследника спровели су највећу рацију у историји немачког банкарства. Претражени су архиви „Дојче банк“ због сумње (и делимичног признања руководства банке) да је највећа немачка финансијска институција систематски варала фискуса, остварујући повраћај пореза на додатну вредност из трговине акцијама штетних емисија (дозволе за загађивање околине). Профит је делом је исплаћен клијентима, а део је преусмерен на рачуне банке.

Минулог четвртка, апелациони суд у Минхену изрекао је пресуду у спору између наследника медијског могула Леа Кирха и „Дојче банке“. Банка проглашена је кривом да је (зло)намерним изјавама њених челника о финансијској ситуацији Кирхове медијске корпорације (тв канали „САТ1“ и „Скај“, акције издавача „Аксел Шпрингер“) побудила неповерење акционара, што је одвело концерн у стечај. Висину одштете  ће утврдити вештаци у оквиру „оријентационог предлога“ суда да она не износи мање од 120 милона евра, али ни више од 1,5 милијарди евра.

Поменути, горњи лимит одштете, одговара суми коју су „Дојче банка“ и њен ривал „Комерцбанка“  инвестирали у „легалну“ производњу водећих наменских концерна у Немачкој и САД, односно и у лиценцне произвођаче широм света који производе у Немачкој забрањене, али профитабилне касетне бомбе.     

------------------------------------------------------------------------ 

Банке и осигурања зарађују на оружју

Дојче банк, Комерцбанк и два водећа осигуравајућа друштва велики су инвеститори у немачку и светску наменску индустрију

На вест о новим пословима немачких оружара са Саудијском Арабијом скочиле су акције три највећа концерна наменске индустрије између Рајне и Одре – „Рајнметал”, „Краус-Мафај-Вегман” и „Дил”. Акције произвођача оружја скочиле су због планиране испорука две стотине оклопних транспортера најновије генерације Ријаду.

Штавише, концерни наменске индустрије „Рајнметал” и „Краус-Мафај-Вегман” доживели су и други „берзански скок” када је дошло до „исправке у званичном извештају владе о уговореној продаји Ријаду тенкова ’леопард 2’”. Саопштено је да ће бити испоручено 270 уместо 200 тенкова, колико је првобитно „техничком грешком” предочено посланицима приликом одобравања извоза.

Берзански успех орасположио је менаџере две највеће немачке банке и два водећа осигуравајућа друштва. Дојче банк и Комерцбанк, са једне стране, велеосигурање „Алијанц” и реосигурање „Мјуник Ре”, са друге, сматрају се водећим немачким инвеститорима и акционарима немачке наменске индустрије. Остварују значајне профите улагањем у послове наменских концерна широм света, попут „Локид Мартина” и „Џенерал дајнамика”, „Текстрона” и „Елајанс текситемса”, истакнуто је у извештају међународне невладине мониторинг организације „Фејсинг фајненс – финансијска тржишта на визиру” (ФФ), са седиштем у Берлину.

„Инвестиције четири велике пословне организације – представљене као кредити, удео у акцијама и ’позајмице’ – премашују, према потврђеним подацима, милијарду евра”, изјавио је за „Политику” први човек ФФ-а Томас Кихенмајстер.

Према незваничним подацима, инвестиције немачких банкара и осигуравајућих друштава су до четири пута више. Износе, безмало, две милијарде евра. Сума би била виша ако би се урачунале акције које се нуде приватним клијентима. У Немачкој, наиме, не постоји закон који би обавезао банкаре да открију порекло акција.

„У теорији клијент може да склопи уговор о томе да његов новац буде инвестиран у пакет у коме неће бити акција оружара. На такав споразум, међутим, пристају само алтернативне банке”, објашњава Кихенмајстер.

Улагања у акције немачких оружара подразумевају и инвестиције у фабрике за производњу касетних бомби широм света.

„Немачка је потписница споразума о забрани производње и употребе касетних бомби, али немачки закон не забрањује финансирање произвођача касетних бомби у иностранству”, каже Кихенмајстер.

Критика се, пре свега, односи на акције концерна „Дил” у Нирнбергу. Под паролом „На темељима прошлости градимо будућност”, 13.000 запослених у нирнбершким халама производе специјалне пројектиле који се у ваздуху деле на више делова. Оне не спадају у категорију касетних бомби. Касетне бомбе, по рецепту „Дила”, али без навода имена произвођача, производе се у иностранству. Руководство концерна, наравно, тврди да нема конкретних сазнања да се у његовим лиценцним погонима широм Азије производе касетне бомбе.

-------------------------------------------------------

Прећутана истина

За суму од хиљаду евра и више, клијенти банака и (мали) инвеститори у такозване осигуравајуће фондове добијају пакете акција са гарантованим профитом, без имена наменских концерна чије акције купују. Акције остају у виртуелним депоима четири пословне организације. „Овај вид ’пословне сарадње’ буди сумњу да се малим акционарима намерно прећуткује у какве акције инвестирају”, изјавио је шеф невладине организације за мониторинг „Фејсинг фајненс” Томас Кихенмајстер.  

-----------------------------------------------   

Успон и пад бахатих профитера

Немачки недељник „Шпигл“ описује бахатост водећих немачких банака и њихових челника  као хибрис – препотенција, надменост: „Нису се плашили закона, као да су банке држава, порески обвезници поданици, а клијенти кметови.“

Пет стотина пореских иследника, у пратњи до зуба наоружаних финанса у маскирним униформама зауставили су минуле среде, каже се сатове, највеће немачке банке „Дојче банк“ која је, истовремено, највећи глобални трговац девизама, са уделом од 21 одсто у светској трговини.

У образложењу за покретање највеће рације у историји немачког банкарства истакнуто је да је ова, највећа немачка финансијска институција систематски варала фискуса, остварујући повраћај пореза на додатну вредност из трговине акцијама штетних емисија. Акције су куповане на берзама изван граница, без плаћања пореза на додатну вредност, а продаване у Немачкој где је од државе тражен повраћај (неплаћеног) ПДВ-а. Настала штета се процењује на најмање три стотине милиона евра. На основу доказног материјала који је сакупљен у рацији, нове процене штете превазилазе милијарду евра.

Јирген Фитхен

Дозволе за загађивање околине су цертификати које издаје ЕУ, на основу унапред одређених граница загађења животне средине и налазе се у берзанском оптицају, попут акција. Идеја водиља је да произвођач плаћа за испуштање штетних материја и тиме поскупљује финални производ – утиче на потрошача да се обузда у потрошњи фабриката који штете околини.

Систем преваре откривен је још 2010. године. Тада је било речи о „приватној иницијативи“ стотинак клијената банке који су уз помоћ четворице службеника - наравно не из врха концерна, већ из такозване средње управне хијерархије „Дојче банке“ – преварили државу за неколико десетина милона евра. У међувремену, јавно тужилаштво и финансијски истражитељи су будно мотрили на операције повраћаја ПДВ-а које је водила „Дојче банка“, не откривши ништа ново – до пре недељу дана. Тада је, међутим, установљено да је „Дојче банка“ уходила истражне органе и да је интерно слала упозорења одељењима који су били под контролом да „пренесу“ операције у друго одељење, односно и да униште сву постојећу документацију.

Надлежна јавна тужилаштва и Министарство финансија, за сада, не саопштавају шта је све изишло на видело приликом систематског претраживања архива „Дојче банке“. Хамбуршки недељник „Шпигл“, пословично добро обавештен ако се службе државне безбедности у Немачкој укључе у истрагу, истиче да је предмет сложен и да се намеће питање – хоће ли „Дојче банка“ као финансијска институција, али и њени челници, појединачно, бити изведени на суд у оквиру једног или више поступака.

Под насловом „Успон и пад хибрис – банкара“ недељник описује бахатост водећих немачких банака и њихових челника (хибрис – препотенција, бахатост, надменост). „Нису се плашили закона, као да су банке држава, порески обвезници поданици, а клијенти робови и кметови“, истиче „Шпигл“.

Тандем на челу „Дојче банке“ Аншу Јаин и Јирген Фитхен показали су се - увиђавним. Забринути за губитак имиџа, али и за будућност банке, као такве, представили су нову стратегију „Дојче банке“ под именом „Културвандел“ (у слободном преводу: нова култура, или нова етика пословања). „Било ко да се, убудуће, као клијент намери на ,Дојче банку’ да би се преко ноћи, можда  незаконито, обогатио мора да зна да је одабрао погрешну адресу“, изјавио је Фитхен представницима медија.

Уколико ће ,нова увиђавност’ шефова највеће немачке банке допринети стварној пракси, знаће се по окончању процеса истраге у земљи, али и у иностранству. „Дојче банци“ предстоји судски процес у склопу обимних, окончаних, али и предстојећих процеса против највеће европске банке „Хонконг и Шангај банкинг корпорејшн“ (ХСБЦ), са седиштем у Лондону. Финансијска институција са годишњим прометом од две и по хиљаде милијарди долара већ је правоснажно осуђена због прања новца за потребе организованог криминала, пре свега нарко мафије.