Трубачи свирају без труба

Бајина Башта – Кад се у малом Пепељу, који километар од Бајине Баште, зачује свирка сасвим налик трубачкој, зна се овде да то вежбају "Црвени змајеви", необични музичари. Распале они какво народно коло, ударе "моравац", "враголанку" или "колубарски вез", а сељани заиграју, све се тресе. Ко те пита што нема труба – ови "трубачи" свирају "на уста".

Задувају, пуних образа, да изађе звук, па сложе, као прави оркестар. Без икаквог инструмента. Једино имају бубањ, али ни он није обавезан. Веле, кад је бубњар каквим обавезама заузет, онда преврну тањир, те по њему кашиком или виљушком, ударају такт. Важно је људе забавити.

Шеф тог деветочланог оркестра Милош Благојевић, звани Пјевац, каже нам да су они трубачи који, свирком "на уста", имитирају трубе: три "филигорне", три "баритона", полубас, бас. Уз бубањ, наравно. Вежбају редовно, најчешће викендом: састану се, па уз кувану ракију и исецкану пршуту своју свирку тренирају.

Са Милошем у том саставу рођаци му Благојевићи: Милорад, Видоје и Саво, те комшије Мирољуб и Милорад Петровић, Милош Јањић и Лука Трипковић. Пјевцу, најстаријем у групи, 62 године, најмлађем, Саву, упола толико. Капелни вози такси, остали су пољопривредници, занатлије, радници. И сви много воле музику, ону изворну.– Почео сам као дечак, пре пола века, помало да дувам на уста народна кола и песме, онако за своју душу – сећа се Милош Благојевић. – Касније, вежбао сам да свирам трубу са оркестром званим "Чутураши" у Пепељу, пуних шест година. Престао, па отишао на рад у Француску. Кад сам се 1975. године вратио, окупио сам овај оркестар, да свирамо на уста, без инструмената. Било нас је тада седморица. Мало помало, извештили смо се, кренули са тим свиркама, прочуло се за "Црвене змајеве" из Пепеља. Тако смо дали име оркестру по једном извору лековите воде у селу званом Змајева вода изнад кога су Црвене стене.

Није у овом крају баш било дувачких састава, па су они, и за свирку и као атракција, радо били виђени на каквом поселу, забави, вашару. Знало се: кад је код Змајеве воде средином маја традиционални вашар, ето их "Црвени змајеви" да увеселе народ. Некад се силан свет ту скупљао, па "трубачи без труба" зачас направе штимунг – задувају у познатом ритму, ударе такт и пружи се коло као да прави оркестар свира. Било некад, веле са сетом. Данас тога више нема, млади отишли у кафиће.

Али, опстали су сусрети села бајинобаштанског краја, једна лепа изворна смотра, и ту "Црвени змајеви" редовно учествују. Оригиналним програмом увек изазивају пажњу. Пошто одсвирају своје, каткад и запевају, јер су они, уједно, и певачка група. Крену онако из вика: "Бај’на Башто, испод тебе Дрина, у теби је живети милина", и сличне песме.

Свирали су они "на уста" и у ресторанима, хотелима, недавно и на Златибору, а све више привлаче пажњу телевизија, оних најпознатијих.– Били смо на "Пинку" и на РТС-у, у дневнику и у "Жикиној шареници". Кад човек слуша, а не гледа нас, рекао би да праве трубе свирају. Водитељ Жика Николић се чудио како успевамо, па и посумњао да немамо шта у устима, да у бубњу није какав касетофон. Муљао је бубањ, ништа није нашао – прича уз осмех шеф оркестра, па додаје: – чекамо позив на сабор трубача у Гучи, били бисмо и тамо атракција.