Боља времена за женски рукомет

Необичном подударношћу, на два највећа овогодишња такмичења рукометашица, Европском првенству сениорки и Светском шампионату јуниорки, за бронзану медаљу играле су Србија и Мађарска. Оба пута тријумфовале су Мађарице – после продужетака…

Меч за бронзу јуниорска генерација `92 изгубила је и прошле године на Европском првенству, али сва та четврта места су осим суза донела и охрабрење у погледу будућности женског националног тима, каквог није било дуго (од 1990. А тим освојио је само једна медаљу, бронзу на СП 2001. године).

Да до успеха има више станица, показује и пример Црне Горе, чији тим је до златне медаље на протеклом континенталном првенству у нашој земљи стигао са седам играчица из селекције која је пре две и по године приграбила бронзу на Светском првенству јуниорки (наредна јуниорска селекција Црногорки није се пласирала за ЕП и СП). На том турниру у идеални тим изабрана је Милена Кнежевић, која је минулог  викенда преломила полуфинални окршај са нашим националним тимом и била најбољи стрелац своје екипе у финалу.

Успех наших сјајних рукометашица, као и „сребрних” рукометаша са Европског првенства чији смо домаћини били у јануару, ту и тамо се оцењује као, искључиво, плод играња на домаћем терену, али би они који тако посматрају могли у обзир да узму и Европско првенство кошаркаша које је пре седам година одржано код нас. Тим од којег се очекивало „злато” је доживео фијаско, ни не стигавши до београдске „Арене”…

Примера да домаћи терен не мора да буде велика предност није тако мало у врхунском спорту. Рецимо, последња два финала елитног фудбалског клупског европског такмичења у којима је једна екипа играла на свом стадиону, припала су ривалу (1984. у Риму Рома – Ливерпул и ове године у Минхену Бајерн – Челзи). Можда су и у Француској 1984. године потцењивали титулу фудбалске репрезентације на Европском првенству одржаном у тој земљи (на претходних пет је није било) или 1998. светску на „Мундијалу” чији су „триколори” били домаћини (за два која су претходила се нису пласирали). Но 1986. Французи су били трећи на свету, а 2000. године шампиони Старог континента…

У претходних годину дана, у женском рукомету имали смо и случајеве одустајања једног клуба у току Суперлиге и повлачење другог из европског такмичења. Али, и да је све идеално, изгледало би као да је далеко од тога, да немамо репрезентацију која је ових дана показала да за женски део спорта са највише добитника националних признања, долазе боља времена…

Г.Ковачевић