Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боља времена за женски рукомет

Боља времена за женски рукомет
Једна од нада женског рукомета: Кристина Лишчевић, најбољи млади играч Лиге шампиона Фото Н. Неговановић

Необичном подударношћу, на два највећа овогодишња такмичења рукометашица, Европском првенству сениорки и Светском шампионату јуниорки, за бронзану медаљу играле су Србија и Мађарска. Оба пута тријумфовале су Мађарице – после продужетака…

Меч за бронзу јуниорска генерација `92 изгубила је и прошле године на Европском првенству, али сва та четврта места су осим суза донела и охрабрење у погледу будућности женског националног тима, каквог није било дуго (од 1990. А тим освојио је само једна медаљу, бронзу на СП 2001. године).

Да до успеха има више станица, показује и пример Црне Горе, чији тим је до златне медаље на протеклом континенталном првенству у нашој земљи стигао са седам играчица из селекције која је пре две и по године приграбила бронзу на Светском првенству јуниорки (наредна јуниорска селекција Црногорки није се пласирала за ЕП и СП). На том турниру у идеални тим изабрана је Милена Кнежевић, која је минулог  викенда преломила полуфинални окршај са нашим националним тимом и била најбољи стрелац своје екипе у финалу.

Успех наших сјајних рукометашица, као и „сребрних” рукометаша са Европског првенства чији смо домаћини били у јануару, ту и тамо се оцењује као, искључиво, плод играња на домаћем терену, али би они који тако посматрају могли у обзир да узму и Европско првенство кошаркаша које је пре седам година одржано код нас. Тим од којег се очекивало „злато” је доживео фијаско, ни не стигавши до београдске „Арене”…

Примера да домаћи терен не мора да буде велика предност није тако мало у врхунском спорту. Рецимо, последња два финала елитног фудбалског клупског европског такмичења у којима је једна екипа играла на свом стадиону, припала су ривалу (1984. у Риму Рома – Ливерпул и ове године у Минхену Бајерн – Челзи). Можда су и у Француској 1984. године потцењивали титулу фудбалске репрезентације на Европском првенству одржаном у тој земљи (на претходних пет је није било) или 1998. светску на „Мундијалу” чији су „триколори” били домаћини (за два која су претходила се нису пласирали). Но 1986. Французи су били трећи на свету, а 2000. године шампиони Старог континента…

У претходних годину дана, у женском рукомету имали смо и случајеве одустајања једног клуба у току Суперлиге и повлачење другог из европског такмичења. Али, и да је све идеално, изгледало би као да је далеко од тога, да немамо репрезентацију која је ових дана показала да за женски део спорта са највише добитника националних признања, долазе боља времена…

Г.Ковачевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.