Срби скептични према резултатима пописа

Загреб – Представници Срба у Хрватској исказали су приличну дозу скепсе према резултатима прошлогодишњег пописа становништва чији су резултати објављени прекјуче, а према којима у Хрватској живи 186.633 Срба, што је за око 15.000 мање од 201.631 колико их је у тој држави живело пре десет година, преноси Танјуг.

Представници Срба, као и цела јавност у Хрватској, деле чуђење што је за обраду података, и то не свих, требало више од годину и по и истичу непримерене поступке пописивача којих је и иначе било недовољно из редова националних мањина, велику слободу и непрецизност у изражавању не толико националног, колико верског опредељења или матерњег језика, али и методологију по којој се особе које део године не живе на својим адресама избацују с пописа.

Како се наводи у изјави коју је потписао председник СНВ Милорад Пуповац, попис није у свему поштовао правила Евростата, а у време пописа било је озбиљних неправилности које су се огледале у томе да се Србима сугерисало коју етничку и верску припадност би требало да изјављују.

„У Хрватској живи знатно више Срба него што их се изјаснило на попису, али због друштвене климе велики број њих се плаши да се национално изјасне”, каже Саша Милошевић, заменик председника СНВ, подсетивши да је управо то тело упозоравао на неправилности током спровођења пописа.

Према новој дефиницији укупног становништва, у укупно становништво нису се укључивала лица којима је стално место становања у Хрватској, а бораве у иностранству годину и дуже и враћају се у стално место становања месечно или сезонски. Те особе су, на пример, биле укључене у укупно становништво у попису 2001, па би да су остала и на овом попису број Срба прешао пет одсто.

Веселко Ћакић, потпредседник Савета за националне мањине и мањински већник из Задарске жупаније за Танјуг истиче да резултати у његовој жупанији нису реални.

„Пописивачи су питали људе да ли све време живе у Хрватској или неко време живе ван ње. Многи су се тако изјаснили да макар у Србији годишње проведу тек неколико дана и нису уврштени у попис”, каже Веселко истичући да је на попису око 2.000 Срба мање него што их стварно живи у жупанији.

У неким селима, према његовим речима, та је разлика износила и до 20 до 30 одсто, па је СНВ лане упозоравао на тај проблем. Он истиче и да је око изјашњавања долазило до неспоразума јер су неки истицали верску као своју националну припадност, као и да је у том смислу најтеже било на подручју Бенковца.

Како је за Танјуг изјавио Милан Ераковић, председник српске мањинске самоуправа у Приморско-горанској жупанији, резултати пописа и јесу и нису реални, пре свега због чињеница да се број неопредељених свео с 12.000 на 4.000 при чему је већина „отишла” у Хрвате, као и због чињенице великог броја људи који су се и у националном смислу изјаснили као православци.

„Ми као мањинско веће ангажовали смо и позивали људе да се изјасне и буквално делили летке на ријечком корзу, али се десило да је испред пописа била првостепена пресуда Готовини и Маркачу, па се добар део људи преплашио и повукао”, рекао је он. „Иако Срба сада има 14.888, нешто мање него пре 10 година кад их је било 15.025, њихов процент је повећан с 4,92 на 5,03 одсто због депопулације у жупанији.”

У Вуковару је повећан проценат Срба, изјавио је новинарима тамошњи шеф Самосталне демократске српске странке Срђан Милаковић, истичући да је Срба 34,7 одсто у односу на 32,88 одсто Срба из 2001.