Васкрс увек после јеврејске Пасхе

Ове године сав хришћански свет Васкрсење Христово слави 8. априла. Поклапање и укрштање јулијанског и грегоријанског и јеврејског лунарног календара омогућило је, као и 2004. године, да православни и католици Васкрс славе истог дана. Следеће подударање Васкрса биће 2011, а потом 2014. године. До средине 21. века католици и православци славиће 14 пута Васкрс истог дана.
Хришћани на Истоку и на Западу славили су заједно Васкрс до 1582. године када је реформом уведен грегоријански календар који је разбио то јединство. Неспоразуми око израчунавања тачног датума Васкрса који су постојали у раном хришћанству решени су на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године. Заслугом светог цара Константина донета је саборска одлука о празновању највећег хришћанског празника која се може свести у четири тачке: Васкрс се увек слави после пролећне равнодневице, после јеврејског Песаха

(14. нисан) и после пуног месеца. Последњи услов је да се Васкрс увек слави у недељу.

У складу с одлукама 318 богоносних отаца, донетим на сабору у Никеји, монах Дионисије Мали, као добар познавалац математике и астрономије, сачинио је такозвани Велики индиктион. Он је схватио да је за тачно израчунавање датума Васкрса важно пратити Месечеве мене. Тако је утврдио да сваких 19 година Месечеве мене падају у исти дан и исти час. Израчунао је, такође, да Сунчев круг траје 28 година, после чега година почиње у исти дан. Кад је помножио број година Месечевог круга (19) с бројем година Сунчевог круга (28) дошао је до броја 532. тако је добијен Велики индиктион, циклус који се понавља сваке 532 године. Сада се налазимо у 15. индиктиону који је почео 1941. године.

Одступајући о православне пасхалије по којој Васкрс може да падне у периоду од 22. марта до 25. априла по јулијанском календару (између 4. априла и 8. маја по новом календару), Римокотоличка црква Ускрс слави у прву недељу после првог уштапа иза пролећне равнодневице. Тако се догађа да прослава највећег хришћанског празника код католика буде пре или се поклопи са јеврејском Песахом. Зашто се Васкрс може славити само после јеврејске Пасхе? Јеврејски празник Песах (14. нисан) пао је у суботу уочи Христовог васкрсења, тако да и празник установљен у спомен на овај догађај не може бити слављен пре Песаха, ни у исти дан.

Да би спречили неправилно празновање Васкрса усвојено је и Правило светих апостола, канон седми, које каже: "Епископ, свештеник или ђакон, који буде празновао Васкрсење Христово пре пролећне равнодневице и заједно са јудејима нека буде свргнут".

Католици су одступили од израчунавања датума Васкрса утврђеног на Првом васељенском сабору, јер је папа Гргур XIII реформом календара фиксирао пролећну равнодневицу на 21. март, када је падала у време Никејског сабора. О томе је издата и папска була "Inter gravissimas" чији је циљ био да врати равнодневицу на место од којег је одступила десет дана. Али, како су Сунце и Месец у сталном покрету, немогуће је неком методом фиксирати равнодневицу, јер се тај датум за један дан помера сваких 128 година, а мене Месеца за један дан сваких 310 година.

Људмила Перепјолкина, у својој студији "Јулијански календар: хиљадугодишња икона времена у Русији", утврдила је да су верници који Ускрс славе по новом грегоријанском календару само у периоду од 1851. до 1951. године кршили каноне Никејског сабора петнаест пута, прослављајући овај празник пре јеврејског Песаха, а четири пута заједно са Пасхом.