Трибунал без руског вета

Тачно десет минута и 20 секунди трајала је 17. децембра седница Савета безбедности на којој је продужен мандат судијама Хашког трибунала. Русија није уложила вето – и поред недавних оштрих критика па и претњи да ће тражити затварање суда.

Резолуција је усвојена са 14 гласова, Русија се уздржала. Када било који састанак коме присуствују петнаест представника из различитих земаља и највећих светских сила траје тако кратко, значи да је скуп одржан реда ради, са унапред познатим резултатом и без потребе да се различита мишљења јавно износе. После гласања, по неколико унапред припремљених реченица изговорио је представник Русије, са једне стране, и Британац и Американац, са друге. Ови други су потврдили „кључну улогу суда у борби против некажњивости и у задовољењу жртава”, док Русија ниједном речју, ни имплицитно ни експлицитно, није поменула контроверзу око ослобађајућих пресуда хрватским генералима, командантима „Олује“, и Рамушу Харадинају. У одсуству руског амбасадора у УН Виталија Чуркина, његов заменик Сергеј Карев је у три реченице упозорио на систематске грешке „руководства трибунала” и „непоштовање обећања о крајњим роковима за окончање рада“.

И то је све.

Само две недеље пре ове седнице, руско министарство спољних послова упозорило је на „скандалозан” процес против Харадинаја и одлуку Хага да га ослободи, на „безакоње и попустљив однос међународних представника на Косову”. Русија је незадовољна радом Хашког трибунала, речено је тада. 

Запослени у овом ад хок суду (у „најбољим годинама” их је било 900), моћи ће 25. маја да прославе јубилеј – 20 година од оснивања. Није баш лако утврдити колико је од дана када га је основао Савет безбедности, а не Генерална скупштина УН, трибунал потрошио на свој рад. Зна се, на пример, да је двогодишњи буџет за 2004–2005. износио 300 милиона долара. Ако бисмо се равнали по тој рачуници, Хашки трибунал је за 20 година „појео” око три милијарде долара. А да су примања хашке бирократије јако висока, то добро зна и комшилук, који је испразнио своје станове, одселио се у други крај и изнајмљује их по великим ценама. Процветао је и хотелски бизнис у овом крају Холандије.

Све би се то исплатило да је ад хок суд остварио основни циљ: да доведе до помирења зараћених балканских нација и да изрицањем праведних пресуда донесе мир жртвама. Према оцени многих, успело му је да нације поново завади, баш кад су живот и време почели да их мире.

Хашка капија затвара се 31 децембра 2014. Незавршене предмете преузеће друго тело. На чело тог новог механизма биће садашњи председник Хашког трибунала Теодор Мерон, Американац са Харварда и Кембриџа.

Да ли ће у таквој констелацији заиста бити могуће организовати широку јавну дебату о правди и кривди, како је то замислио председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић? Тешко, кад ни ова у Савету безбедности није трајала дуже од десет минута.