ЕУ-Русија: Пријатељско препуцавање

БРИСЕЛ – Председник Русије Владимир Путин и највиши представници ЕУ нису на данашњем самиту у Бриселу изгладили кључне разлике, а на завршној конференцији за штампу провејавали су критички тонови.

Главне теме самита који је завршен данас поподне биле су енергија, европски визни режим за грађане Русије и ситуација у Сирији, али судећи по изјавама на заједничкој конференцији за штампу ни по једном питању није постигнут битан напредак.

Када је реч о визама, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је најавио потписивање споразума који омогућава руским функционерима, пословним људима и новинарима да брже дођу до шенгенских виза, као и олакшице за још неке категорије Руса.

Путин који жели безвизни режим за све грађане Русије, пожалио се новинарима да у ЕУ нема политичке воље да се Русима дозволи слободан улазак у ЕУ иако је Русија испунила све техничке услове.

„Руски туристи остављају у вашим продавницама и ресторанима преко 500 милиона долара годишње и у вашем је интересу да их буде још више”, подсетио је Путин Бароза и председника Европског савета Хермана Вен Ромпеја на данашњој конференцији за штампу.

ЕУ се,међутим, позива на кршење људских права у Русији, о чему је говорио Ван Ромпеј, поменувши случај адвоката Сергеја Магницког, који је пре три године умро у затвору, наводно од последица тортуре.

Путин је са своје стране узвратио позивајући се на тежак положај руске мањине у балтичким државама бившсег ШСР-а које су сада чланице ЕУ, као и на покушаје глорификације нацизма у тим земљама.

Ни када је реч о Сирији, где је преко 40.000 људи досад страдало у обрачуну режима са побуњеницима, Путин није одустао од става да се решење мора тражити кроз политички дијалог, а не кроз мешање у грађански рат у тој земљи.

„Поновићу: ми нисмо адвокати Башара Ал Асада, али морамо да видимо ко ће преузети власт и како ће се управљати земљом у интересу свих грађана и етничких и верских група које тамо живе”, рекао је руски председник.

Ипак, највише варница размењено је у вези са енергијом, па је Путин оптужио европске партнере за нефер и селективан однос према руским енергетским фирмама, које су све чешће на удару инспекција и антимонополских истрага.

„Зашто те мере не примењујете на норвешке компаније?”, упитао је Путин, констатујући да се таквим понашањем крше уговори између ЕУ и Русије.

Барозо је донекле повишеним тоном изјавио да су закони ЕУ исти за све и да Русија мора да се повинује правилима која важе и за остале.

„Мој добри пријатељ Барозо је емотиван јер зна да то што каже није тачно, одговорио је Путин и позвао Бароза да поново прочита енергетски уговор, а нарочито тачку 34 у којој се руским фирмама гарантује неометано пословање у ЕУ.

И поред свега, домаћини и високи гост су у својим говорима подсетили на стратешко партнерство ЕУ и Русије, као и на интензивне трговинске односе, који су само прошле године достигли обим од око 400 милијарди евра.

Они су се сем тога сложили да и поред проблема треба наставити дијалог, а прва прилика за то биће у јуну 2013, када ће се под председавањем Русије у Санкт Петерсбургу одржати самит Г-20.

-------------------------------------

Путин: ЕУ да одлучи о помоћи Кипру

Председник Русије Владимир Путин је данас у Бриселу изјавио како је на чланицама Европске уније (ЕУ) да одлуче о спасавању Кипра, упркос блиским економским везама те земље са Москвом.

„Кипар је члан ЕУ”, рекао је председник Путин на конференцији за новинаре после самита са председником Европског савета Херманом ван Ромпејем и председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом.

„Ми не треба да се мешамо, али би могла да настане ситуација у којој би Москва могла да игра улогу, нарочито уколико се узме у обзир јачина њене економије”, додао је Путин.

Русија је прошле године одобрила Кипру зајам од 2,5 милијарди евра, али је Никозија у јуну затражила још пет милијарди евра, истовремено када је затражила помоћ и од Брисела.

Барозо је рекао да било каква одлука о укључивању Русије у помоћ Кипру зависи искључиво од те две стране.

Одлука ЕУ о захтеву Кипра за помоћ очекује се у јануару, пренела је француска новинска агенција АФП. Никозија је замолила за спасавање у јуну када су две њене банке које су највише изложене грчком дугу затражиле помоћ пошто нису успеле да испуне критеријум ЕУ о висини капитала.

Кипар, према извештајима, тражи 17,5 милијарди евра (23,1 милијарду долара), од чега 10 милијарди евра за банке, шест милијарди за отплату доспелог државног дуга и 1,5 милијарди евра за јавне финансије.

Та укупна помоћ би била једнака целокупном кипарском бруто домаћем производу у 2011. Тројка међународних кредитора - Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд - разматрају кипарски захтев за слање финансијске помоћи.

Такође је спроведена независна ревизија колико ће посрнулим кипарским банкама бити потребно за повећање ликвидности. Влада Кипра је спровела дубоке резове и договорене мере штедње како би испунила захтеве међународних кредитора и остварила уштеду од више милијарди евра.

Четворогодишњи програм прилагођавања представља 7,25 одсто кипарског бруто домаћег производа (БДП). Кипарски парламент је одобрио кресање плата у јавном сектору у распону од 6,5 до 15,5 одсто и замрзавање номиналних зарада до 2016. Исплате новчаних накнада су такође смањење, док су порези на цигарете, алкохол и бензин значајно порасли. „Тројка” је саопштила да је остварен добар напредак, али да су потребна извесна прилагођавања.

АФП пише како је руско присуство на Кипру веома видљиво - од огласа за некретнине на руском језику до новина и школа.

Депозити Руса у кипарским банкама се процењују на укупно 26 милијарди долара.

Процењује се да на грчком делу Кипра живи 50.000 Руса, пет одсто укупне популације од 800.000 људи.

Мања руска заједница живи и у турском делу Кипра на северу тог острва.