У отпаду леже паре

У нашој земљи сакупи се око два милиона и петсто хиљада тона комуналног отпада годишње. Процена је да се из отпада реално може искористити око тридесет процената профитабилних секундарних сировина. Прерадом ове количине отпада могуће је остварити приход од близу 32 милиона долара. Овај новац би могао да се инвестира у изградњу 70 модерних обданишта и 100 километара асфалтног пута. Осим профита, рециклажа је превасходно битна због заштите животне средине.

Иако је рециклажа отпадног материјала врло уносан посао, у нашој земљи се преради само девет одсто комуналног чврстог отпада. Како кажу у Агенцији за рециклажу основни проблем је у томе што још нема одговарајућих законских прописа, пре свега, Закона о амбалажи и амбалажном отпаду, јер та врста секундарних сировина чини 80 одсто укупног отпада. Такође је неопходно донети закон о управљању отпадом који би био усклађен с прописима Европске уније. Нацрт овог закона урађен је прошле године и налази се у скупштинској процедури.

Шта садржи просечан отпад у тежинским процентима? По речима професора Хемијског факултета Бранимира Јованчићевића, отпаци од хране чине од шест до 26 процената тог отпада, отпаци из баште – од 0 до 20, картон и папир – од 25 до 45, пластика – од два до осам процената, гума – од 0 до два, кожа – од 0 до четири, текстил – од 0 до четири, стакло – од девет до 17, метални отпад – од шест до 15 процената... Овакав комунални отпад може се прерадити више пута.

То се може приказати на примеру жвакаће гуме. Прво морате да отворите паковање, па да склоните папир и целофан и – кад дођете до жвакаће гуме, рука вам је пуна отпада. Тај отпад поново се може искористити.

Како каже овај професор, једног од великих загађивача у комуналном отпаду представља пластика, близу осам процената, која укључује амбалажу, најлон кесе...

– У Немачкој је то решено системом кауцирања, свака пластична флаша враћа се у продавницу и, дакле, може да се рециклира. Код нас то није пракса. Јевтине најлон кесе се бесплатно деле, а најлакше их се решавамо тако што их бацимо. Зато се најлон кесе налазе свуда око нас. Не постоји, ваљда, јевтинија и ефектнија акција него кад се очисте јавне површине. На потесу од десет километара на прилазу Београду, из правца Степојевца и Липовачке шуме, налази се осам дивљих депонија. Није проблем то очистити, уклонити шпорете, фрижидере, гуме, пластику... Ту није главна препрека новац, него недостатак воље да се то доведе у ред. Све земље у окружењу су очистиле отпад поред пута. Зашто то не бисмо урадили и ми? – пита Јованчићевић.

– Железара Смедерево је почела да рециклира отпад од гвожђа и метала. У последње време примећујем мање отпада од беле технике. То је добар пример како свака позитивна акција добро дође. Нажалост, нема довољно таквих акција.