Продужени лом у Ираку
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. априла – "Американци су 9. април назвали даном ослобођења Багдада али је то била само инвазија којом су град ослободили од Садама за себе, али не и за нас". Те речи једног локалног становника данас цитира "Лос Анђелес тајмс", у извештају с лица места, поводом обележавања четврте годишњице уласка трупа САД у ирачку престоницу.Још јаче нерасположење изражава грађанин Кадим ал Џубури чија се слика у медијима, пре четири године појавила испод наслова "Пад Багдада", представљајући га као кључног учесника у обарању споменика Садаму Хусеину – преноси "Вашингтон пост". Разочаран је потоњим догађајима па каже: "Отарасили смо се тирана и тираније али смо изненађени што је уместо једног дошло (на власт) 40 лопова". Помањкање безбедности и реда баца га у очај толико да иако је шиит критикује садашњу шиитску власт и мисли да је боље било оно што је срушено – преноси "Пост".
Дубоке поделе
Овако пробраним акцентима о продуженим ломовима у Ираку, амерички медији настављају, чини се, појачане захтеве за битну промену ратног курса који је већ дубоко поделио и вашингтонске врхове. Док републиканска администрација шаље појачања у Ирак, парламент у коме већину имају њој опозициони демократи, инсистира да се испланира постепено повлачење трупа оданде и прете да неће изгласати новац неопходан за одлазак додатних, укупно 30.000 војника, на тај највећи савремени фронт.
Међупартијска трвења овде се приближавају нивоу непомирљивости која влада међу сукобљеним исламским фракцијама у Ираку. Пре неки дан демократи су повели и "паралелну дипломатију" одласком председавајуће Представничког дома Ненси Пелоси у Дамаск на разговоре са сиријским руководством које, као и лидере Ирана, шеф Беле куће Џорџ Буш оптужује за распиривање оружаних обрачуна у Ираку, Либану, па и између Израелаца и Палестинаца. Америка је променила режим у Ираку, али се кошмар из Ирака све више преноси на америчку политичку сцену – констатују аналитичари, и предвиђају да би збивања на далеком фронту могла битно да утичу на текуће престројавање стратешких снага овде, па и на исход већ почете кампање за председничке изборе у новембру 2008.
Драматизација у Ираку пореметила је и овдашње обележавање Ускрса. Управо је јављено да је за викенд, у околини Багдада, погинуло десет америчких војника, тако да је број жртава у њиховим редовима, од почетка инвазије у марту 2003. године, порастао на 3.280. Уједно су се као вест дана испоставили рапорти о "демонстрацијама десетина хиљада ирачких шиита који захтевају одлазак америчких окупатора".
Протестни марш одржан је, како се јавља, на позив утицајног шиитског верског и вође нерегуларне милиције Муктаде ал Садра, који је својим следбеницима наложио, а унутрашњим противницима предложио – појачање борбе против Американаца. Агенција АП преноси да су демонстранти носили транспаренте с написима подршке Ал Садру и захтева за одлазак страних трупа. "Надамо се да ћемо следећу годишњицу дочекати у независном, ослобођеном Ираку с пуним суверенитетом" – изјавио је у Наџафу, према том извештају, Салах ал Обајди, један од високих функционера Ал Садровог покрета, који има четири места у влади. У бојазни да ће протест прерасти у немире, власти су данас од зоре завеле полицијски час у Багдаду.
Ускоро се навршавају два месеца заједничке операције америчких и владиних снага за завођење реда у Багдаду, па тим поводом данас "Њујорк тајмс" констатује да су њени резултати прилично – мршави. "Мало је знакова да се у Багдаду остварује главни циљ (нове операције, почете 14. фебруара): да се створи острво стабилности у коме ће сунити, шиити и Курди наћи начин да заједнички управљају земљом, а није на видику ни компромис о главним питањима њихових спорова као што су регионална аутономија и подела власти" – оцењује лист.
Већина америчких и ирачких званичника се слаже да је за смањење напетости битно да се постигне политички споразум који би сунитима повећао учешће у власти – додаје "Тајмс". Уз напомену – да такав договор није на помолу: шиити се прибојавају јачања сунита који су дуго владали земљом, а сунити траже да влада смени "неефикасне и корумпиране министре" као и удео у нафтном благу махом концентрисаном у зонама изван њихове контроле. У међувремену се настављају жестоки међуверски обрачуни…
Низак рејтинг
Ирачани у целини окрећу леђа онима који су им дошли називајући себе ослободиоцима – тврди рођак бившег премијера новог ирачког поретка и припадник секуларне шиитске групације Али А. Алави у књизи "Окупација Ирака", коју је издао овдашњи универзитет Јел. Школован у САД и Британији, овај инжењер и финансијер понајвише Вашингтону замера што је у рат кренуо а "није имао појма о ирачкој реалности". Пребацујући Американцима низ застрањивања он, према приказу АП, закључује да су "ове године једини савезници Американцима у Ираку – они који настоје да манипулишу великом силом зарад остваривања својих ускогрудих циљева".
У међувремену, Бушов рејтинг код куће се мало поправио, тако да га подржава 38 одсто сународника – показује анкета Галупа и тиражног "Ју-Ес-Еј тудеја". Истраживачи скрећу пажњу, притом, да је то већ седми узастопни месец у коме је председников рејтинг испод 40 одсто, што се догодило још само два пута у историји модерног мерења расположења мњења. Такве "пацке" доживели су, подсећа се, једино Хари Труман, за време корејског рата почетком педесетих, и Ричард Никсон седамдесетих, у време афере Вотергејт и масовних демонстрација против вијетнамског рата, када је био принуђен да поднесе оставку.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


