Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Продужени лом у Ираку

Продужени лом у Ираку
Протест у светом граду: непрегледна маса шита у Наџафу (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. априла – "Американци су 9. април назвали даном ослобођења Багдада али је то била само инвазија којом су град ослободили од Садама за себе, али не и за нас". Те речи једног локалног становника данас цитира "Лос Анђелес тајмс", у извештају с лица места, поводом обележавања четврте годишњице уласка трупа САД у ирачку престоницу.Још јаче нерасположење изражава грађанин Кадим ал Џубури чија се слика у медијима, пре четири године појавила испод наслова "Пад Багдада", представљајући га као кључног учесника у обарању споменика Садаму Хусеину – преноси "Вашингтон пост". Разочаран је потоњим догађајима па каже: "Отарасили смо се тирана и тираније али смо изненађени што је уместо једног дошло (на власт) 40 лопова". Помањкање безбедности и реда баца га у очај толико да иако је шиит критикује садашњу шиитску власт и мисли да је боље било оно што је срушено – преноси "Пост".

Дубоке поделе

Овако пробраним акцентима о продуженим ломовима у Ираку, амерички медији настављају, чини се, појачане захтеве за битну промену ратног курса који је већ дубоко поделио и вашингтонске врхове. Док републиканска администрација шаље појачања у Ирак, парламент у коме већину имају њој опозициони демократи, инсистира да се испланира постепено повлачење трупа оданде и прете да неће изгласати новац неопходан за одлазак додатних, укупно 30.000 војника, на тај највећи савремени фронт.

Међупартијска трвења овде се приближавају нивоу непомирљивости која влада међу сукобљеним исламским фракцијама у Ираку. Пре неки дан демократи су повели и "паралелну дипломатију" одласком председавајуће Представничког дома Ненси Пелоси у Дамаск на разговоре са сиријским руководством које, као и лидере Ирана, шеф Беле куће Џорџ Буш оптужује за распиривање оружаних обрачуна у Ираку, Либану, па и између Израелаца и Палестинаца. Америка је променила режим у Ираку, али се кошмар из Ирака све више преноси на америчку политичку сцену – констатују аналитичари, и предвиђају да би збивања на далеком фронту могла битно да утичу на текуће престројавање стратешких снага овде, па и на исход већ почете кампање за председничке изборе у новембру 2008.

Драматизација у Ираку пореметила је и овдашње обележавање Ускрса. Управо је јављено да је за викенд, у околини Багдада, погинуло десет америчких војника, тако да је број жртава у њиховим редовима, од почетка инвазије у марту 2003. године, порастао на 3.280. Уједно су се као вест дана испоставили рапорти о "демонстрацијама десетина хиљада ирачких шиита који захтевају одлазак америчких окупатора".

Протестни марш одржан је, како се јавља, на позив утицајног шиитског верског и вође нерегуларне милиције Муктаде ал Садра, који је својим следбеницима наложио, а унутрашњим противницима предложио – појачање борбе против Американаца. Агенција АП преноси да су демонстранти носили транспаренте с написима подршке Ал Садру и захтева за одлазак страних трупа. "Надамо се да ћемо следећу годишњицу дочекати у независном, ослобођеном Ираку с пуним суверенитетом" – изјавио је у Наџафу, према том извештају, Салах ал Обајди, један од високих функционера Ал Садровог покрета, који има четири места у влади. У бојазни да ће протест прерасти у немире, власти су данас од зоре завеле полицијски час у Багдаду.

Ускоро се навршавају два месеца заједничке операције америчких и владиних снага за завођење реда у Багдаду, па тим поводом данас "Њујорк тајмс" констатује да су њени резултати прилично – мршави. "Мало је знакова да се у Багдаду остварује главни циљ (нове операције, почете 14. фебруара): да се створи острво стабилности у коме ће сунити, шиити и Курди наћи начин да заједнички управљају земљом, а није на видику ни компромис о главним питањима њихових спорова као што су регионална аутономија и подела власти" – оцењује лист.

Већина америчких и ирачких званичника се слаже да је за смањење напетости битно да се постигне политички споразум који би сунитима повећао учешће у власти – додаје "Тајмс". Уз напомену – да такав договор није на помолу: шиити се прибојавају јачања сунита који су дуго владали земљом, а сунити траже да влада смени "неефикасне и корумпиране министре" као и удео у нафтном благу махом концентрисаном у зонама изван њихове контроле. У међувремену се настављају жестоки међуверски обрачуни…

Низак рејтинг

Ирачани у целини окрећу леђа онима који су им дошли називајући себе ослободиоцима – тврди рођак бившег премијера новог ирачког поретка и припадник секуларне шиитске групације Али А. Алави у књизи "Окупација Ирака", коју је издао овдашњи универзитет Јел. Школован у САД и Британији, овај инжењер и финансијер понајвише Вашингтону замера што је у рат кренуо а "није имао појма о ирачкој реалности". Пребацујући Американцима низ застрањивања он, према приказу АП, закључује да су "ове године једини савезници Американцима у Ираку – они који настоје да манипулишу великом силом зарад остваривања својих ускогрудих циљева".

У међувремену, Бушов рејтинг код куће се мало поправио, тако да га подржава 38 одсто сународника – показује анкета Галупа и тиражног "Ју-Ес-Еј тудеја". Истраживачи скрећу пажњу, притом, да је то већ седми узастопни месец у коме је председников рејтинг испод 40 одсто, што се догодило још само два пута у историји модерног мерења расположења мњења. Такве "пацке" доживели су, подсећа се, једино Хари Труман, за време корејског рата почетком педесетих, и Ричард Никсон седамдесетих, у време афере Вотергејт и масовних демонстрација против вијетнамског рата, када је био принуђен да поднесе оставку.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.