Produženi lom u Iraku

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. aprila – "Amerikanci su 9. april nazvali danom oslobođenja Bagdada ali je to bila samo invazija kojom su grad oslobodili od Sadama za sebe, ali ne i za nas". Te reči jednog lokalnog stanovnika danas citira "Los Anđeles tajms", u izveštaju s lica mesta, povodom obeležavanja četvrte godišnjice ulaska trupa SAD u iračku prestonicu.Još jače neraspoloženje izražava građanin Kadim al Džuburi čija se slika u medijima, pre četiri godine pojavila ispod naslova "Pad Bagdada", predstavljajući ga kao ključnog učesnika u obaranju spomenika Sadamu Huseinu – prenosi "Vašington post". Razočaran je potonjim događajima pa kaže: "Otarasili smo se tirana i tiranije ali smo iznenađeni što je umesto jednog došlo (na vlast) 40 lopova". Pomanjkanje bezbednosti i reda baca ga u očaj toliko da iako je šiit kritikuje sadašnju šiitsku vlast i misli da je bolje bilo ono što je srušeno – prenosi "Post".

Duboke podele

Ovako probranim akcentima o produženim lomovima u Iraku, američki mediji nastavljaju, čini se, pojačane zahteve za bitnu promenu ratnog kursa koji je već duboko podelio i vašingtonske vrhove. Dok republikanska administracija šalje pojačanja u Irak, parlament u kome većinu imaju njoj opozicioni demokrati, insistira da se isplanira postepeno povlačenje trupa odande i prete da neće izglasati novac neophodan za odlazak dodatnih, ukupno 30.000 vojnika, na taj najveći savremeni front.

Međupartijska trvenja ovde se približavaju nivou nepomirljivosti koja vlada među sukobljenim islamskim frakcijama u Iraku. Pre neki dan demokrati su poveli i "paralelnu diplomatiju" odlaskom predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi u Damask na razgovore sa sirijskim rukovodstvom koje, kao i lidere Irana, šef Bele kuće Džordž Buš optužuje za raspirivanje oružanih obračuna u Iraku, Libanu, pa i između Izraelaca i Palestinaca. Amerika je promenila režim u Iraku, ali se košmar iz Iraka sve više prenosi na američku političku scenu – konstatuju analitičari, i predviđaju da bi zbivanja na dalekom frontu mogla bitno da utiču na tekuće prestrojavanje strateških snaga ovde, pa i na ishod već počete kampanje za predsedničke izbore u novembru 2008.

Dramatizacija u Iraku poremetila je i ovdašnje obeležavanje Uskrsa. Upravo je javljeno da je za vikend, u okolini Bagdada, poginulo deset američkih vojnika, tako da je broj žrtava u njihovim redovima, od početka invazije u martu 2003. godine, porastao na 3.280. Ujedno su se kao vest dana ispostavili raporti o "demonstracijama desetina hiljada iračkih šiita koji zahtevaju odlazak američkih okupatora".

Protestni marš održan je, kako se javlja, na poziv uticajnog šiitskog verskog i vođe neregularne milicije Muktade al Sadra, koji je svojim sledbenicima naložio, a unutrašnjim protivnicima predložio – pojačanje borbe protiv Amerikanaca. Agencija AP prenosi da su demonstranti nosili transparente s napisima podrške Al Sadru i zahteva za odlazak stranih trupa. "Nadamo se da ćemo sledeću godišnjicu dočekati u nezavisnom, oslobođenom Iraku s punim suverenitetom" – izjavio je u Nadžafu, prema tom izveštaju, Salah al Obajdi, jedan od visokih funkcionera Al Sadrovog pokreta, koji ima četiri mesta u vladi. U bojazni da će protest prerasti u nemire, vlasti su danas od zore zavele policijski čas u Bagdadu.

Uskoro se navršavaju dva meseca zajedničke operacije američkih i vladinih snaga za zavođenje reda u Bagdadu, pa tim povodom danas "Njujork tajms" konstatuje da su njeni rezultati prilično – mršavi. "Malo je znakova da se u Bagdadu ostvaruje glavni cilj (nove operacije, počete 14. februara): da se stvori ostrvo stabilnosti u kome će suniti, šiiti i Kurdi naći način da zajednički upravljaju zemljom, a nije na vidiku ni kompromis o glavnim pitanjima njihovih sporova kao što su regionalna autonomija i podela vlasti" – ocenjuje list.

Većina američkih i iračkih zvaničnika se slaže da je za smanjenje napetosti bitno da se postigne politički sporazum koji bi sunitima povećao učešće u vlasti – dodaje "Tajms". Uz napomenu – da takav dogovor nije na pomolu: šiiti se pribojavaju jačanja sunita koji su dugo vladali zemljom, a suniti traže da vlada smeni "neefikasne i korumpirane ministre" kao i udeo u naftnom blagu mahom koncentrisanom u zonama izvan njihove kontrole. U međuvremenu se nastavljaju žestoki međuverski obračuni…

Nizak rejting

Iračani u celini okreću leđa onima koji su im došli nazivajući sebe oslobodiocima – tvrdi rođak bivšeg premijera novog iračkog poretka i pripadnik sekularne šiitske grupacije Ali A. Alavi u knjizi "Okupacija Iraka", koju je izdao ovdašnji univerzitet Jel. Školovan u SAD i Britaniji, ovaj inženjer i finansijer ponajviše Vašingtonu zamera što je u rat krenuo a "nije imao pojma o iračkoj realnosti". Prebacujući Amerikancima niz zastranjivanja on, prema prikazu AP, zaključuje da su "ove godine jedini saveznici Amerikancima u Iraku – oni koji nastoje da manipulišu velikom silom zarad ostvarivanja svojih uskogrudih ciljeva".