Обавезна средња школа

Док је у Србији обавезно само основно образовање, укључујући у то однедавно и предшколско, дотле у многим земљама, попут Немачке, Финске, Норвешке, деца морају да похађају и средњу школу. Заправо обавезно образовање траје девет и више година и захвата и део средњошколског система.

У развијеном свету тенденције су да се обавезно школовање што више продужи како би се ученици описменили и оспособили за будући позив. Одавно већ бити писмен не значи само знати читати и писати на матерњем језику, већ подразумева информатичку писменост, као и знање страних језика.

Зато многи професори и директори основних и средњих школа у Србији сматрају да би било добро да се у нашој земљи продужи обавезно образовање. Они упозоравају да се много тога променило од времена када је пре пола века код нас уведена обавезна осмогодишња основна школа и заправо створен постојећи школски систем.

– У Европи теже да пређу на дванаестогодишње обавезно школовање. Томе би требало и ми да тежимо. Ово што у нашој држави сада постоји није добро решење. Лоша је опција по којој се деветогодишње обавезно образовање састоји од шест месеци предшколског и осам година основног образовања. При томе се још предшколско похађа у вртићима. Све треба да се одвија у школи и обавезно предшколско би требало да постане први разред за почетак деветогодишњег обавезног образовања у Србији – сматра Милорад Јауковић, директор новобеоградске Основне школе "Лаза Костић".

Према његовим речима, код нас би требало тежити ка томе да обавезно образовање траје 12 година и да "покрива" и средњу школу. Тако би се смањио малолетнички криминал, а и сви млади би се оспособљавали за рад. Дуже би били под контролом, у систему, колективу, школи, где постоје правила игре.

– Један од узрока малолетничке делинквенције јесте и тај што деца са 14, 15 година не морају више да иду у школу. Треба имати на уму да има ученика који потичу из проблематичних породица, живе у лошим социјалним условима. Преступници су већином они који не похађају школу или чак нису завршили ни осмолетку – каже Јауковић који је на Факултету организационих наука и на Филозофском факултету у Београду завршио специјалистичке студије за менаџера у образовању.

Професор физике и директор Гимназије у Инђији Милан Предојевић се залаже да се обавезно образовање продужи на 11 година и да се под капом обавезног школовања нађе и средњошколско образовање. Бар један део, рецимо, нижа средња школа, јер развијена технологија захтева и образованији кадар. Продужавањем обавезног образовања деци се ипак сужавају могућности да оду странпутицом.

– С тим да та средња школа не буде једнака за све. Односно да већ прве две године буду различите, да се ученици полако усмеравају. Било би добро и да се поново уведу двогодишње занатске школе – сматра Предојевић.

Анђелко Кунарац, педагог и директор београдске ОШ "Скадарлија", сматра да није толико битна форма колико је важна садржина. У свету има основних школа које трају четири, пет или шест година, а обавезно образовање траје осам, девет, десет, дванаест година. Што значи да и део средњошколског система улази у обавезно образовање. Те школе се различито зову, ниже средње школе, реалке... Негде је предшколско обавезно, а негде се у школу полази раније, са пет или шест година. У Енглеској се, на пример, са пет година постаје ђак – првак.

– Са развојем друштва и технологије треба да се продужи и обавезно образовање, али то захтева и економски моћнију државу – истиче директор "Скадарлије".

И он се залаже за то да обавезно образовање у Србији обухвати и део средњошколског система. И то тако што би садашњи седми и осми разред већ били различити. По једним програмима би учили будући обућари, месари... Они би заправо похађали занатске школе. Ђаци који желе на пример у фризере, медицинске сестре, масере, физиотерапеуте, морали би да иду и у девети разред, а тек потом још годину, две, а можда и само пола године у средњу стручну школу одређеног профила. Тако би школска година у неким случајевима могла да траје и пола године.

– Школарци који се определе за гимназију и студирање морају да похађају и десети разред у оквиру обавезног образовања, а потом би их чекало још три године у гимназијским клупама. Ваљало би обезбедити механизме по којима би ђаци могли да прелазе из стручних школа у гимназије и обратно – образлаже Кунарац.

Некадашњи декан београдског Учитељског факултета Младен Вилотијевић вели да увођењем обавезног средњошколског образовања никако не би био нови намет на државу, уколико би школовање у основној и средњој школи и даље укупно трајало до 12 година.

– Сада већ готово сва деца уписују средњу школу, јер са сведочанством основне немају шта да раде, нити су стручно оспособљени за било какав посао. Тако годишње само око четири до пет одсто свршених основаца не настави даље школовање. Међу њима су и деца са посебним потребама. Зато држава не би финансијски ни осетила овакав продужетак обавезног образовања. Али би школовање знатно поскупело када би се увели виши стандарди. Када би рецимо било знатно мање ученика у одељењу, ако би били бољи услова рада, савремено опремљене учионице и кабинети – истиче др Вилотијевић.