А сад с речи на дела

Људи којима је потпредседник владе Александар Вучић практично дао власт у Црвеној звезди добили су мандат и легалним путем, па је тиме завршено ванредно стање у клубу. Драгану Џајићу су, као једином кандидату, избори за председника клуба (17-18. децембар) дали мандат да поново води „црвено-беле” (пре тога је био на тој дужности од 1998. до 2004), а Скупштина, изабрана крајем маја, дала је зелено светло екипи коју је он предложио за своје сараднике.

Пред новим руководством су врло тешки задаци. Толико тешки да неколико претходних није могло да их реши.

Оно треба да извуче клуб из дугова. Те букагије су тешке четрдесет осам и по милиона евра. Поред тога треба да се од блокаде ослободи и клупски рачун.

Ништа лакше неће бити ни на игралишту. Црвена звезда заостаје за Партизаном шест бодова. То није недостижна разлика, али, од превелике жеље да се врате на престо, на коме нису били још од 2007, најдуже у својој историји, „црвено-бели” могу и да сагоре.

За разлику од претходних година Црвена звезда ће уместо једног шефа овога пута имати двојицу савладара. По свему судећи Џајић ће да се усредсреди на фудбал, а Човић, један од тројице потпредседника, на финансије.

То су области у којима се свако од њих сналази као риба у води. Џајић је 1978, одмах по завршетку блиставе играчке каријере, постављен за техничког (данас би се рекло спортског) директора. Од тада до данас је растао његов углед способног, чак и генијалног фудбалског функционера, проширивао круг спортских и других пријатеља и сигурно је да ће те његове везе, и домаће и међународне, бити од велике користи Црвеној звезди.

Поред тога, Џајић је сам по себи довољан да се и тамо, где су између Црвене звезде и неког ископани ровови, све то брзо поравна. Његов претходник Лукић се више понашао као навијач са северне трибине, него као спортски дипломата. Џајић сигурно неће, пре свега због Звезде, да оде у самоизолацију, као што је то учинио Лукић када је престао да буде доступан новинарима.

Садашњи председник Звезде, са својим огромним искуством, није од оних који ће отварати фронтове на све стране. Лукић је многима бацио рукавицу у лице, позивао је и државу да помогне Звезди и кад је неко из државе одлучио да се умеша баш је Лукић први платио цех.

Џајић је за своју продужену руку узео Зорана Стојадиновића, који је као фудбалски менаџер одлично упознао тржиште играча. Сигурно је да у Звезду неће моћи да дође фудбалер без, у најмању руку, Џајићевог аминовања, а да ће Стојадиновић, као спортски директор, да прати шта има на пијацу и обавља конкретне послове у вези с довођењем и продајом фудбалера.

Човић је, што се потврдило и на Скупштини, задужен за спасавање Звезде из дужничког ропства. Као дугогодишњи привредник (директор ФМП) и спортски радник (председник Кошаркашког савеза, газда Кошаркашког клуба ФМП, сада и председник Кошаркашког клуба Црвена звезда Дива), а поготово као политичар (бивши градоначелник Београда, координатор за Косово и Метохију) одлично чита између редова бројеве везане за финансије, може да нађе и рупе у закону, уме да каже оно што је потребно, а да не исприча превише...

Он, сигурно, не може да на Фудбалски клуб Црвена звезда примени рецепт из кошарке, јер су околности потпуно другачије (довољно је што Уефа и Фифа имају стварну власт за разлику од Фибе), али не би се прихватио да буде потпредседник да нема припремљене потезе. Неке је и набројао на самој Скупштини.

Међутим, оно што је преко потребно вођству Црвене звезде у овом тренутку јесте мир у кући. И зато је Човић, мада је био на челу групе која је направила пресек финансијског стања (од 1996. до 31. октобра ове године), што у овим околностима застрашујуће звучи, готово инквизиторски, користи сваку прилику да ублажи тај утисак. Његове речи да њихов задатак није био нити да неког оптужују, нити да неког ослобађају (чак је и на Скупштини, кад је био прозван због тога, навео, између осталог, и да би сами чланови Скупштине могли да буду прозвани због тога што су они бирали претходна руководства и што су допустили да се догађа то што се догађало) управо и нуде помирење.

Разуме се, новом руководству са новим идејама не требају они ранији кадрови, али им требају бар као лојални „звездаши”, да се не отвара унутрашњи фронт. Лукић је остао без доста оних који су му пружили подршку када је преузимао Звезду и практично је остао сам.

Човић је упутио још један важан поклич: Звезду је уништила обавеза да буде прва. То не искључује да она већ ове сезоне то буде, али ако се догоди – догодило се, ако се не догоди – ништа, иде се даље.

И ту су, изгледа, подељене улоге код Звездиних савладара, па се тако нешто није чуло од Џајића. Али, то и јесте мудрост да свако од присталица чује оно што жели, а да се, опет, због неиспуњених обећања не створи још тежа ситуација.

У сваком случају за ново руководство је прошло време када је било довољно да се прича. Сада се од њих очекује да се покажу на делу.