Берлин „рехабилитује” имигранте

Сваки осми становник Немачке је досељеник, произлази из владиног извештаја о интеграцијама који је до данас требало да буде усаглашен у кабинету, а потом прослеђен Бундестагу. Од укупно 81,9 милиона немачких житеља, 10,7 милиона су странци, или немачки држављани страног порекла, наводи се у извештају у којем је нагласак стављен на позитивне аспекте спроведених мера интеграције, пре свега на растући број образованих странаца. Указано је и на директни прилив стручних кадрова – који су немачкој привреди преко потребни.

„Дошљаци више нису ’фремдарбајтери’ (овај израз значи исто што и гастарбајтер, али је чешћи у употреби у Немачкој) у класичном (негативном) смислу”, истиче се у уводу извештаја у којем се наводи да 7,4 милиона досељеника има европске корене, а да безмало половина њих – 3,5 милиона – долази из ЕУ. Највише досељеника, 2,4 милиона, долази са простора бившег СССР-а и има немачке корене („фолксдојчери”), а потом следе Турци (око 1,5 милиона) и 1,1 милион Пољака.

Закључак у владином извештају је да је Немачка будућност незамислива без систематске имиграције. Као пример односа према дошљацима наводи се – канадска пракса. Захтева се од јавности да пружи неопходну подршку онима који желе да се интегришу у друштвене токове.

Опомена у завршној речи извештаја указује на срж проблема са којим се Немачка суочава – на предрасуде које забрињавајући постотак Немаца испољава према странцима. Оне указују, с једне стране, на неискорењени утицај „превазиђене” (нацистичке) идеологије. Жртве мобинга према странцима нису, међутим, само припадници одређених нација, не тако давно сврставаних у „нижу расу”. На мети староседелаца нашли су се и досељеници немачких корена, фолксдојчери, за чији се бољитак немачка јавност деценијама залагала – док су живели изван граница Немачке.

„У Ванкуверу и Торонту припадници различитих нација не живе једни поред других, већ заједно”, наводи се у студији Зелених на тему миграције и интеграције.

Дневник „Велт” се надовезао – критикујући систем. „Немачкој су странци преко потребни, као и Канади. За разлику од Канаде, овде се непотребно дижу баријере. Уз добродошлицу, страном стручњаку се предочава да његова породица мора да остане у земљи из које је дошао”, каже се у коментару „Велта”.

Далеко озбиљнији проблем темељи се на национализму и нацизму који је све теже обуздати. Уз неонацистичку странку НПД о чијој се забрани рада од пре неколико месеци расправља, на расположење јавности утичу удружења грађана, попут организације „Про дојчланд” која заговара повратак аријевским коренима и „одупирање варварима нове епохе”.

Ефекат националистичких провокација је упоредив са ефектом када се грудва снега претвори у лавину”, упозоравају политичари у Немачкој. Испитивања јавног мњења указују на растући степен прихватљивости националистичких идеја. Према званичним подацима, постотак потенцијалних присталица екстремне деснице осцилира испод десет одсто бирачког тела. У случају даљег ширења утицаја странака крајње десног спектра, прихватљивост би могла да достигне границу од четрдесетак одсто – више него што водеће странке, демохришћани или социјалдемократи, могу да мобилишу.

Критичарима се јуче придружио аустријски кардинал Кристоф Шенборн. У интервјуу за бечки „Стандард”, кардинал је указао на раст национализма широм Европе, критикујући „површне” политичке акције.

„Окретање хуманим вредностима, солидарности и толеранцији није оствариво у условима турбо-капитализма... Морамо освежити колективну свест о неопходности повратка политици социјално одговорне државе”, закључио је кардинал.

Милош Казимировић