Berlin „rehabilituje” imigrante

Svaki osmi stanovnik Nemačke je doseljenik, proizlazi iz vladinog izveštaja o integracijama koji je do danas trebalo da bude usaglašen u kabinetu, a potom prosleđen Bundestagu. Od ukupno 81,9 miliona nemačkih žitelja, 10,7 miliona su stranci, ili nemački državljani stranog porekla, navodi se u izveštaju u kojem je naglasak stavljen na pozitivne aspekte sprovedenih mera integracije, pre svega na rastući broj obrazovanih stranaca. Ukazano je i na direktni priliv stručnih kadrova – koji su nemačkoj privredi preko potrebni.

„Došljaci više nisu ’fremdarbajteri’ (ovaj izraz znači isto što i gastarbajter, ali je češći u upotrebi u Nemačkoj) u klasičnom (negativnom) smislu”, ističe se u uvodu izveštaja u kojem se navodi da 7,4 miliona doseljenika ima evropske korene, a da bezmalo polovina njih – 3,5 miliona – dolazi iz EU. Najviše doseljenika, 2,4 miliona, dolazi sa prostora bivšeg SSSR-a i ima nemačke korene („folksdojčeri”), a potom slede Turci (oko 1,5 miliona) i 1,1 milion Poljaka.

Zaključak u vladinom izveštaju je da je Nemačka budućnost nezamisliva bez sistematske imigracije. Kao primer odnosa prema došljacima navodi se – kanadska praksa. Zahteva se od javnosti da pruži neophodnu podršku onima koji žele da se integrišu u društvene tokove.

Opomena u završnoj reči izveštaja ukazuje na srž problema sa kojim se Nemačka suočava – na predrasude koje zabrinjavajući postotak Nemaca ispoljava prema strancima. One ukazuju, s jedne strane, na neiskorenjeni uticaj „prevaziđene” (nacističke) ideologije. Žrtve mobinga prema strancima nisu, međutim, samo pripadnici određenih nacija, ne tako davno svrstavanih u „nižu rasu”. Na meti starosedelaca našli su se i doseljenici nemačkih korena, folksdojčeri, za čiji se boljitak nemačka javnost decenijama zalagala – dok su živeli izvan granica Nemačke.

„U Vankuveru i Torontu pripadnici različitih nacija ne žive jedni pored drugih, već zajedno”, navodi se u studiji Zelenih na temu migracije i integracije.

Dnevnik „Velt” se nadovezao – kritikujući sistem. „Nemačkoj su stranci preko potrebni, kao i Kanadi. Za razliku od Kanade, ovde se nepotrebno dižu barijere. Uz dobrodošlicu, stranom stručnjaku se predočava da njegova porodica mora da ostane u zemlji iz koje je došao”, kaže se u komentaru „Velta”.

Daleko ozbiljniji problem temelji se na nacionalizmu i nacizmu koji je sve teže obuzdati. Uz neonacističku stranku NPD o čijoj se zabrani rada od pre nekoliko meseci raspravlja, na raspoloženje javnosti utiču udruženja građana, poput organizacije „Pro dojčland” koja zagovara povratak arijevskim korenima i „odupiranje varvarima nove epohe”.

Efekat nacionalističkih provokacija je uporediv sa efektom kada se grudva snega pretvori u lavinu”, upozoravaju političari u Nemačkoj. Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na rastući stepen prihvatljivosti nacionalističkih ideja. Prema zvaničnim podacima, postotak potencijalnih pristalica ekstremne desnice oscilira ispod deset odsto biračkog tela. U slučaju daljeg širenja uticaja stranaka krajnje desnog spektra, prihvatljivost bi mogla da dostigne granicu od četrdesetak odsto – više nego što vodeće stranke, demohrišćani ili socijaldemokrati, mogu da mobilišu.

Kritičarima se juče pridružio austrijski kardinal Kristof Šenborn. U intervjuu za bečki „Standard”, kardinal je ukazao na rast nacionalizma širom Evrope, kritikujući „površne” političke akcije.

„Okretanje humanim vrednostima, solidarnosti i toleranciji nije ostvarivo u uslovima turbo-kapitalizma... Moramo osvežiti kolektivnu svest o neophodnosti povratka politici socijalno odgovorne države”, zaključio je kardinal.

Miloš Kazimirović