Руси наоружавају Индијце

Њу Делхи – Званичници Индије и Русије потписали су јуче у Њу Делхију нови уговор о наоружању вредан милијарде долара, док је руски председник Владимир Путин настојао да додатно ојача везе са традиционалним савезником, преноси агенција Танјуг.

Путин и индијски премијер Манмохан Синг похвалили су сарадњу своје две земље, док су званичници потписали споразум вредан 1,6 милијарди долара индијске набавке 42 борбена авиона „сухој-30” и 1,3 милијардe долара вредан уговор о испоруци 71 руског војног хеликоптера „ми-17”.

                                          * * *

Одлазак Владимира Путина у Индију, пред сам крај године, осим изузетног пословног, има и велики стратешки значај. Поготово ако се има у виду да је пут организован непосредно после боравка шефа руске државе у Бриселу и не баш једноставних разговора који су тамо вођени.

Мада је у Њу Делхију разговарано о сарадњи у области енергетике, инвестиција, војнотехничког комплекса и o актуелним међународним проблемима, оно на шта светске агенције стављају посебан акценат јесу два податка – први, да је Индија највећи светски увозник наоружања, и други, да на чак 70 процената тог увезеног наоружања стоји натпис – „Урађено у Русији” (Сделано в России).

Како подсећа руски лист „Комерсант власт”, само током прошле године укупан извоз руског наоружања у Индију вредео је 3,6 милијарди долара и представљао је учешће од 27 процената у укупном приходу главног руског извозника, компаније „Рособаронекспорт”.

Реч је о најсавременијој војној техници и у оваквим случајевима никада се не ради тек о пукој продаји оружја, већ и о свему другоме што прати такву врсту трговине, а што пре свега подразумева обуку људства, сервисирање и техничку помоћ.

Ипак, како додаје „Комерсант власт”, у војној сарадњи две велике земље има и неповољних момената. Поједини аналитичари квалификују их као „озбиљне”, док их други чак називају – катастрофалним. Након недавне одлуке Индије да као изворе наоружања потражи и друге велике светске произвођаче, Москва је све чешће у ситуацији да губи тендере. У питање је, према непотврђеним вестима, доведена и сарадња на заједничкој конструкцији авиона ловца пете генерације. Незванично, Њу Делхи настоји да своје финансијско учешће у овом пројекту сведе на најмању могућу меру.

Ту је и проблем са испоруком Индији руских ратних бродова, а посебно носача авиона „Адмирал Гершков”. Крајњи рок за испоруку ове грдосије био је август 2008, али је исти померен за 2013. Такође и уговорена цена морала је да буде коригована, тако да садашње 2,3 милијарде долара, практично, представљају двоструко већу цену од оне уговорене пред почетак радова.

Управо имајући све то у виду треба посматрати Путинову посету Њу Делхију као и његов оптимизам током сусрета са Сингом.

„Посебно смо поносни на војнотехничку сарадњу, у којој је наше учешће велико. Али није ствар толико у обиму, колико у изузетном поверењу које ту сарадњу прати”, нагласио је руски председник.

Према индијским подацима, размена између два велика суседа у сталном је порасту и ове године би требало да достигне 10 милијарди долара. Јуриј Ушаков, саветник у руском министарству спољних послова, каже да је Русија је и даље један од најјачих играча на индијском тржишту. Између 2000. и 2010, две земље су потписале споразум вредан 30 милијарди долара за производњу ракета, тенкова и војних авиона.

Слободан Самарџија

-----------------------------------

Демонстрације одредиле место сусрета

Њу Делхи – Руски председник и индијски премијер, због забринутости за безбедност и поводом демонстрација у граду које су током викенда одржане након силовања и пребијања једне студенткиње у градском аутобусу, састали су се у резиденцији, а не у владиној палати Хајдерабад у центру града, где се обично одржавају такви сусрети, преноси Танјуг.