Сломљено срце

Из шумарака Источне Азије у вртове широм света стигла је биљка љупких цветова необичног облика, у нашим крајевима позната као сломљено или девојачко срце.
Овај цвет донет је у Европу у 19. веку, у доба романтизма, и одмах је постао веома популаран.
Његове танке гранчице повијају се под тежином до десетак ружичастих или белих цветова који изгледом неодољиво подсећају на располућено срце из чије средине избијају беле латице, налик на белу кап крви која се слива из њега.
Сломљено срце (Discentra spectabilis) цвета у априлу и мају. Цветови израстају из густог жбуна плаво-зелених листова, који подсећају на листове папрати.

Одрасла биљка достиже висину од 75 центиметара и ширину од скоро метар. Међутим, чим прође сезона цветања, листови се суше и опадају како би се биљка спремила за период мировања. Ако биљка у време цветања добија довољно воде, опадање лишћа може се одложити све до ране јесени.

Девојачко срце може се гајити у великој саксији или у башти. Најбоље успева у полусенци, на неутралном или базном земљишту. Прија јој често заливање, ако расте на добро дренираном тлу, мада може да поднесе и земљиште које садржи глину.

Размножава се из семена или деобом корена. Кад прецвета, зрело семе се просипа на земљу, а затим из њега израстају младе биљчице. Вађење младица из тла и њихово пресађивање најједноставнији је начин размножавања сломљеног срца. Семе можете и сами сакупити, засејати га у стакленик, па касније расадити младице. Одраслим биљкама, старијим од две године, које су набујале у велике жбунове, пријаће деоба корена, која ће дозволити цвету да "продише". Корен се дели у рано пролеће или у јесен, док је биљка у стању мировања. При деоби треба бити пажљив јер се нежан и крт корен лако може оштетити. Сломљено срце је отровна биљка, а додир са њом изазива осип, црвенило и свраб, због чега би све послове око ње требало обављати у рукавицама.

Пошто на крају сезоне губи листове, девојачко срце је отпорно на хладноћу. Може да издржи и мразеве са температурама од 20 степени испод нуле. У летњим месецима треба је заштитити од штеточина - биљних ваши, пужева и пужева голаћа. Осетљива је и на гљивице, због којих јој листови жуте и суше се.

Срцолики цветови ове биљке лепо изгледају као додатак у букетима и веома су захвални као резано цвеће, пошто у вази могу да остану свежи и до две недеље.

У баштама се могу пронаћи и рођаци девојачког срца: пацифичко сломљено срце (Discentra formosa) које цвета од лета до јесени и западно сломљено срце (Discentra eximia). Укрштањем ових биљака добијене су нове отпорније сорте крупнијих цветова: бела "алба", "златно срце" и "луксузно срце".