Клопке и могућности Интернета

Текст "Шарм на Интернету" објављен недавно у нашем листу привукао је велику пажњу читалаца. У коментарима пристиглим на "Политикин" сајт покренут је низ занимљивих питања на ову, очигледно недовољно заступљену тему. Наше читаоце понајвише је интересовало како писци креирају своје Интернет презентације, иако смо причом о представљању писаца на Интернету желели само да, искључиво преко нама занимљивих адреса, покажемо шта сајтови говоре о једном писцу и друштву којем припада.

Питања која смо добили, подстичу, међутим, размишљање на тему да ли наша званична удружења писаца преузимају бригу о сајтовима својих чланова?

Постоји ли, уопште, и како изгледа брига водећих књижевних удружења о електронском представљању наших писаца?

Чланови Српског књижевног друштва попут Радмиле Лазић, Ласла Блашковића, Милутина Петровића или Данице Вукићевић немају сопствене сајтове. Пошто ово бројно друштво нема своју електронску адресу, поменути ствараоци нису заступљени ни на овај начин. На сајту Удружења књижевника Србије www.uksrbije.org.yu у препорученим линковима налази се списак нешто више од 30 аутора, чланова УКС, али и бројних писаца који не припадају званичним удружењима. У земљи која годишње додели више од 400 књижевних награда сајтови Весне Денчић, Саше Јеленковића, Тање Крагујевић, Татјане Дебељачки и још свега пар аутора чине, очигледно, занемарљиву бројку.

Сличном темом, онлајн литературом, бавила се недавно и новинарка познатог немачког листа "Штерн". Није нам намера да поредимо једну знатно развијенију и живљу културну средину са нашом која, познато је, нема често неопходну финансијску подршку надлежних установа. Ипак, податак да у Немачкој постоји на десетине интернет портала које су основали универзитети, књижевна удружења и приватна лица одаје утисак да у овој земљи постоји велика брига и интересовање за уметнике. Чак, на сајту www.lyrikline.de између 3700 постављених песама на 41 језику постоје песме и биографски подаци Милоша Црњанског и Матије Бећковића. На српском, немачком и енглеском језику!

Укратко, немачки писци су толико детаљно представљени на овим порталима да, у случају да поједини немају интересовања да праве сопствене сајтове, и нема потребе за тим. Слична активност може се видети и на америчком порталу www.poets.org

Уколико би српски посетиоци Интернета имали понуђен већи број портала за поезију и прозу, а они правили сајтове писаца, ствар би била другачија. До тада, највећу посећеност бележиће сајтови оних писаца чија су имена позната и привлачна нашој малобројној читалачкој јавности.