Доживети операцију

Листе чекања на поједине операције и дијагностичке процедуре у Србији и даље су велике, а има пацијената који на свој ред за интервенцију чекају и девет година. Иако надлежни стално најављују решења како би се ситуација у овој области бар мало уредила, чињеница је да се годинама ништа није променило, нарочито када је реч о операцијама катаракте, кука и колена, снимању магнетном резонанцом и скенером...

Ако новим правилником који је припремио Републички фонд за здравствено осигурање може да се реши проблем дугих листа чекања, онда није јасно због чега такав пропис није донет пре неколико година или бар пре шест месеци од када је дошло до промена на челу Министарства здравља. Уколико се по хитном поступку могу донети одлуке, као што је она да труднице и деца могу да се лече без здравствене књижице, због чега онда не могу што пре да се среде листе чекања ради бољитка пацијената? Да је њихово здравље угрожено, јасно је већ самом чињеницом да су се нашли на листи чекања за операцију.

Здравствене власти су увиделе у чему лежи највећи проблем: пријављивање пацијената на листе у више болница, појављивање имена болесника који су преминули или којима је интервенција већ обављена, уписивање оних који сматрају да ће им превентивно бити потребна одређена процедура... Али се чини да не постоји довољна воља и жеља да се уради боља координација на овом плану, јер у време информатике сигурно је да се, са неколико покрета мишем на компјутеру, могу упоредити листе са именима болесника за интервенције на које се најдуже чека. Уз адекватан рад у болницама и „чешљање” листа за неколико месеци би се ова област уредила, као што је био случај са кардиоваскуларним операцијама. А можда би једно од решења било и укључивање приватног сектора, јер би сигурно један број болесника могао тамо да добије помоћ о трошку државе. И листе би биле мање.

Директор КЦС-а сматра да су операције катаракте државни проблем, руководиоци других београдских клиника тврде да су искористили све капацитете, а неки објашњавају да би могли много више интервенција да обаве уколико би им РФЗО дао више сочива. И док свако са свог становишта гледа на овај проблем, пацијенти пате годинама чекајући на некој листи, а при том живе тако да због „мреже” на очима једва виде. Дешава се да многи после неколико месеци или година чекања изгубе стрпљење, па уз помоћ родбине сакупе новац и одлазе код приватника на операцију. А они који једва преживљавају и немају могућности да плате одлазак у приватну ординацију су дискриминисани, јер по закону имају право на ову операцију бесплатно. Када се надлежни који планирају уређење листи чекања за операције буду ставили у улогу пацијената, вероватно ће бити ажурнији да се јавашлуку у овој области напокон стане на пут.