Лепо је бити испред Липија

У сазвежђу фудбалских стручњака у Кини Драгомир Окука је проглашен за најбољег. Ово вредно признање некадашњем фудбалеру Вележа а данас тренеру Ђијангсунга стигло је убедљиво, пошто је у три главна избора у тој земљи однео три победе. Најпре га је најтиражнији спортски часопис у Пекингу „Титан”, који се дистрибуира у читавој Кини, прогласио за тренерског цара најмногољудније земље света, затим му је национална телевизијска кућа „Канал 5 +” доделила титулу најуспешнијег, а на крају, као шлаг на торту дошло је признање и од Фудбалске федерације Кине. Однео је све те победе без обзира на то што је његов тим на крају шампионата био други, иза неприкосновеног Гванжоа на чијој клупи седи познати италијански стручњак Марчело Липи, освајач „дупле круне”.

Зато Фудбалски савез Србије (ФСС) није имао дилему када му је прекјуче доделио „Златну лопту” за 2012. годину. Драгомир Окука је кренуо из родног Мостара градећи најпре лепу фудбалску каријеру у Вележу, у једној од најбољих генерација које је тај клуб имао, једно време играо је и у иностранству, а последњих 18 година бави се тренерским послом. Миран, стрпљив, интелектуалац…  Један је од ретких тренера у Србији са дипломом Правног факултета. Као тренер се најпре доказао у Србији, а потом и у Пољској где је оставио дубок траг у Легији и Висли. У Кини је наставио свој успон.

Да ли сте изненађени успесима које сте остварили у 2012. години?

Свакако да пријају ова признања. Драго ми је да сам се у Кини наметнуо у веома оштрој конкуренцији где од 16 прволигаша чак 13 има тренере странце и то велике тренере од Липија, Пашека, Тигане и других. Ја сам са својим клубом Ђијангсунгом, који се од Шангаја налази око 380 км, направио мало фудбалско чудо. Град Нанкинг је царски град одакле потиче најпознатија кинеска династија Минг. Када сам дошао клуб је био готово на ивици испадања из највишег ранга, без подршке навијача, али смо великим и озбиљним радом ја, моји сарадници и играчи успели да остваримо до сада незапамћен резултат. Клуб је буквално био на ивици амбиса, али смо успели да опстанемо.

Како су навијачи доживели успех и пласман у Азијску лигу шампиона?

Када сам дошао имали смо свега око десет хиљада гледалаца, али из кола у коло тај просек се стално поправљао, да би у финишу шампионата био забележен рекорд јер нас је на последњој утакмици бодрило свих 68.000 гледалаца, а чак 20.000 је остало ван капија стадиона. Град је у фудбалској експанзији иако спадамо у ред сиромашнијих клубова јер је наш годишњи буџет само око 10 милиона евра, док примера радио Гванжо има чак 100 милиона евра, Шангај 70, Пекинг 50… Чак десет клубова у Првој кинеској лиги има већи буџет од 40 милиона евра.

Победили сте Липија у избору за најбољег тренера. Како сте доживели то признање?

У Кини постоје три избора за најбољег тренера. Победио сам у сва три и то тренера какав је Липи. То ми је мотив да још више радим и сигуран сам да на овоме нећу стати. Ускоро ћемо почети припреме за ново првенство, као и за Азијску лигу шампиона која почиње у фебруару.

У Кини се још увек говори о рекордима које сте ви и Ђијангсунг направили у овој години?

Први рекорд је да смо на једној утакмици имали највише гледалаца (68.000). Други да смо постигли најбржи гол (7,52 секунде) и то у дербију против Гванжоа, имамо најбољег голмана који на седам утакмица није примио ни гол, најбољег стрелца, три утакмице смо победили са по 5:0, 13 утакмица били без пораза, изабран сам за најуспешнијег тренера и све смо то постигли као другопласирани тим у Кини. А познати чувени Липи је са Гванжоом освојио дуплу круну. То се до сада у Кини није никада догодило.

Колико су цењени наши тренери у Кини?

Мода у Кини је да се доводе позната и призна тренерска али и фудбалска имена. Тренутно смо у највећој земљи света, моја маленкост, Станојевић, Шапурић, а ускоро ће нам се прикључити и Антић. Кинези иду крупним корацима како у економији тако и у спорту. Довели су Дрогбу из Челзија, платили га чак 15 милиона евра, а он је заједно са Анелком, такође великом фудбалском звездом, постигао само девет голова. Сви мисле да се у Кини игра слаб фудбал, али то није тачно.

Какви су вам даљи планови?

Недавно сам потписао нови уговор на годину дана и задовољан сам и захвалан мом менаџеру Дејану Башићу који ме је довео у Кину. Тренутно у Кини могу да играју само три странца и један Азијат, а волео бих да ускоро, наравно све зависи од финансија клуба, доведемо још неког играча из Србије. За сада сам презадовољан са Јевтићем који је дошао из Звезде, а поред њега у тиму имамо Румуна, Бразилца и једног Узбекистанца.

Да ли размишљате о повратку у Европу?

За сада не. Сви планови везани су ми за Кину, за мој клуб, и верујем да ћемо у предстојећем такмичењу Лиги шампиона у Азији где се налазимо у групи са прваком Кореје Сеулом, вицешампионом Јапана, и вицешампионом Тајланда успети да изборимо пласман за наредну рунду такмичења.

Да ли пратите дешавања у нашем фудбалу и око репрезентације Србије?

Наравно да пратим и то углавном преко Интернета, занима ме шта се дешава у Звезди, Партизану и наравно репрезентацији. Нови селектор је храбро кренуо у подмлађивање тима и сада му је потребна подршка, потребно је наравно и стрпљење. Искрено, у овом тренутку далеко смо од Бразила, а видим да је у Хрватској већ еуфорија и да су нас отписали. Иако објективно имају бољу репрезентацију од нас, сигуран сам да ће нама бити много лакше у Загребу него њима.