Деца са шибицама

,,Чија су деца? Да ли деца ’припадају’ само родитељима или се она морају третирати као део заједничке одговорности, као јавно добро, есенцијално за друштвени развој и благостање?” (Део из Отвореног писма групе организација упућеног политичарима пред овогодишње изборе)
Ако верујете да детету сваке маме (укључујући и ону која не зна или не уме или неће да каже ко је дететов тата) припада све исто као и деци других мама – онда ви размишљате сасвим у складу са чланом 70 преднацрта грађанског законика Републике Србије.

Поменути члан изричито забрањује дискриминацију ,,по основу... рођења, културе, психичког или физичког инвалидитета његових родитеља”, или уопште било какву дискриминацију на основу било ког својства детета или његовог родитеља укључујући, следствено, и правну невидљивост, неповратно одсуство или немогућност утврђивања идентитета другог родитеља, тo јест оца детета.

И тај део грађанског законика, чини нам се, има непроцењиву вредност – како за оне који се баве правима деце тако и за оне који брину о демографији Србије. Управо на том месту ми видимо да је национални интерес близак, ако не и идентичан, дечјим правима те да се, колико год нас политичари делили, заправо ради о истим стварима.

Нови грађански законик, као што видимо, лепо почиње и има тенденцију да тако и продужи, покушавајући да обезбеди деци разведених родитеља њихова економска права. У члану 194 преднацрта (Породични односи) гарантује се редовна алиментација свој деци, а држава ће накнадно, колико се може наравно и уколико дужник није нетрагом нестао а рачун угасио, та средства да рефундира, једнако као што то чине банке с неуредним платишама.

Верујемо да је заиста последњи моменат за овакву меру будући да можемо само замислити шта би се догодило човеку који седам година није дао рату за стан или толики број година није платио паркирање возила. Неко би га свакако процесуирао или би већ давно био кривично гоњен.

С друге стране, родитељи који годинама не дају алиментацију својој деци несметано живе у нашем комшилуку и не трпе осуду околине (,,Купи јакну за дете сваке зиме па нећу да га тужим”). Дакле, Алиментациони фонд је добродошао, а држава ће свакако боље од самохраног родитеља наћи начина да се носи са својим дужницима.

Лоша вест је међутим та да средства из Алиментационог фонда нису доступна мајкама деце без признатог очинства. Средства из Алиментационог фонда припадају само деци која имају и тату и маму. У случају непарног родитеља никаква средства нису предвиђена. Ова врста једнакости пред законом није предвиђена, упркос врло широком и заштитничком члану 70.

И немојмо мислити да ће се према овој деци благонаклоније односити такозвана традиционална Србија.

,,На превару родила, на срамоту гајила”, одзвања заувек у ушима многим мамама – а на узглављима деце непознатог оца, упркос свим ламентима о демографској пропасти – ретко заблиста дукат добродошлице. И надаље пророчански одзвањају речи једног четрнаестогодишњака – ватреног навијача: ,,У мојој крштеници уместо имена оца стоји црта. Читав живот ме неко зеза због те црте, немам никакву заштиту као што имају друга деца. И ја читав живот чекам да неко стане на ту црту”.

Положај деце без признатог очинства у односу на сву другу децу најбоље би се у ове новогодишње дане могао описати оном бајковитом сликом у којој су сва друга деца (топло се надамо) збринута кроз алиментациони фонд у оквиру новог грађанског законика док деца са цртом у крштеници и надаље све то само посматрају из даљине. Сећате ли се бајке ,,Девојчица са шибицама”?

Сећате се како она на мрзлој улици троши једну по једну шибицу не би ли некако огрејала прсте док посматра прозор кроз који се јасно види окићена јелка, трпеза и све оно што то подразумева. Девојчица је имала само маму која је радила и радила све док се није разболела, оно што и иначе јесте извесност за многе маме с децом без признатог очинства.

Дан за даном, с послом који не престаје и вечитом бригом, на измаку снага баш као она краткотрајна шибица, ипак, читава једна храбра мала армија дубоко посвећених жена успева да животворно згреје срца своје деце.

Тим женама је, међутим, ускраћен приступ алиментационом фонду. Тој деци, са овим законским решењем, није дошла Срећна Нова година. А то подвајање деце на оне за које су спаковани поклони испод новогодишње јелке и оне који често само са улице могу то да гледају – свакако није била намера грађанског законика.

(Сутра: Ко ће то да плати и зашто да платим за туђе дете)

*Извршни директор удружења грађана ,,Лунета”