База „Дрина” чува наду у мир

Од нашег извештача

База УН „Мигел Сервантес” – Чим је полетео са бејрутског аеродрома, хеликоптер Уједињених нација одлетео је према мору, а убрзо затим италијанска посада усмерила га је ка југу, дуж медитеранске обале Либана. У овом ваздухоплову био је начелник Генералштаба Војске Србије (ВС) генерал Милан Мојсиловић са неколико сарадника, као и репортер „Политике”, који је у прилици да извести читаоце о овој посети мировњацима ВС у мисији Унифил у којој је недавно трагично настрадао старији водник Милован Јовановић.

Хеликоптер типа „леонардо AW169D” летео је око пола сата дуж обале до Тира, града препознатљивог по урбанизованом шпицастом полуострву које се као клин зарило у море, испред којег је летелица усмерена ка унутрашњости копна, југу Либана и граници ове земље са Израелом, вишедеценијском кризном жаришту. Идиличне медитеранске призоре заменио је сув брдовит терен са ретком вегетацијом, убрзо су почела да промичу мања насеља, из ваздуха су се могле видети срушене куће. Прво понека, па затим више њих и на крају, уз повремене кратере од очигледно веома разорних бомби или ракета – читави засеоци који су сравњени са земљом. Посматрача из ваздуха обузме језа када схвати да у тим катаклизмичним призорима не види ни људе ни возила. Они који нису настрадали склонили су се од рата који воде израелска војска и припадници Хезболаха, при чему страдају цивили са обе стране границе.

Одмах по слетању у базу УН „Мигел Сервантес”, у којој је највише шпанских мировњака, али ту су и њихове колеге из низа земаља укључујући и Србију, генерал Мојсиловић се састао са италијанским генерал-мајором Диодатом Абањаром, командантом мисије Унифил и шпанским бригадним генералом Антониом Ортизом Мартинезом. Начелник Генералштаба је детаљно информисан о околностима погибије подофицира Јовановића у ноћи између трећег и четвртог јуна. Испаљене су четири минобацачке мине са брда у близини базе, две су пале на отворени простор базе без последица по мировњаке, трећа је погодила бараку коју користе Шпанци у којој се на месту удара срећом нико није затекао, а четврта је експлодирала испред бараке српских мировњака. Гелери су пробили њен метални зид и смртно ранили Јовановића, а повређени су један Шпанац и њихов колега из Салвадора. Испред те бараке постављена је спомен-плоча у знак сећања на страдање Јовановића, а коју је овом приликом открио Мојсиловић. Он је приликом састанка са највишим старешинама Унифила истакао да Србија и ВС захтевају потпуну истрагу, утврђивање свих чињеница и кажњавање одговорних за напад на базу у којем је настрадао Милован Јовановић.

Начелник Генералштаба се састао и са припадницима нашег контингента којима је одао признање на томе што своје обавезе у мисији, која је тренутно једна од најризичнијих, извршавају одговорно, професионално и дисциплиновано. Истакао је да је смрт Милована Јовановића тежак губитак, пре свега за његову породицу, али и за Војску Србије, јер је Милован био професионалац који је својим радом, односом према служби и људима око себе заслужио поштовање својих претпостављених, колега и потчињених. Уз оцену да је држање контингента у тешким тренуцима показало да су чврст војни колектив, најбољи кад је најтеже, упутио је изразе захвалности нашем лекару из контингента и шпанском медицинском особљу који су учинили све што је било у њиховој моћи да спасу живот Јовановићу. Начелник Генералштаба је изразио очекивање да ће припадници ВС, као и до сада, задатке извршавати одговорно, уз поштовање процедура, правилну процену ризика и доследно придржавање свих мера безбедности, пожелевши им да ангажовање у мисији успешно приведу крају и да се здрави и безбедни врате својим породицама у Србију.

А минулих недеља било је баш жестоко на овом подручју, причају нам наши мировњаци. Хезболах је испаљивао ракете на север Израела, одакле их је пресретала противракетна одбрана, чувена „гвоздена купола”. До пресретања је често долазило баш изнад подручја надлежности мисије Унифил, па се дешавало да крхотине падају у њихове базе или око њих. У тим данима сукоба Израелци су, кажу у врху мисије Унифил, испаљивали и по 200 граната, а једног дана су постигли „рекорд” од око 450 испаљених пројектила.

Мајор Игор Јосиповић, командир пешадијске чете ВС у Унифилу, каже да је овај контингент у Либан дошао 27. јануара. Наши војници били су смештени у базу 966 названу „Дрина”, која се налази недалеко од базе „Мигел Сервантес”. Али другог марта увече Хезболах је дејствовао по Израелу, одакле је одмах покренута офанзива. База „Дрина” нашла се у жаришту сукоба јер је израелска војска ту имала један од праваца продора у јужни Либан. Дубље у унутрашњости је место Набатија око које се и данас, када се после честих примирја распламса сукоб, воде борбе. Нису далеко ни рушевине замка Бофорт, који су Израелци заузели, што је привукло велику пажњу медија.

„Ситуација је била таква да смо већину војника, после ракетног напада на базу, повукли овде, у 72. базу ’Мигел Сервантес’. У ’Дрини’ остао је мањи број припадника ВС и шпанских војника. Поврх свега, Израелци су тик испод базе, на путу, успоставили контролни пункт са, могло би се рећи, водом војника, тенковима „меркава”, борбеним возилима пешадије и другим средствима”, објашњава мајор Јосиповић.

Старији водник прве класе Љубиша Обрадовић, заменик командира одељења, каже да су били сведоци жестоке размене ватре зараћених страна, употребе ракета, топова, тенкова и авијације. Он је био у бараци наших мировњака када је настрадао Јовановић. Његова смрт за Обрадовића, види се у разговору са њим, више је од губитка колеге, он је изгубио пријатеља са којим је делио канцеларију у Краљеву и са којим се и породично дружио.

Мисија Унифил на овом конфликтном подручју постоји још од 1978. године, ВС у њој учествује од 2010. године и кроз њу су прошла 4.374 наша војника, а тренутно их је овде 168. Савет безбедности УН донео је одлуку о њеном завршетку до краја ове године. У међународним круговима се разматрају могућности да се „плави шлемови” замене мировњацима у другачијој организацији. Југ Либана и даље остаје кризно подручје на деценијама узаврелом Блиском истоку, са повременим периодима крхког мира од чијег нарушавања, због испреплетаних интереса и преливања криза, стрепе овај регион, па и свет.