Baza „Drina” čuva nadu u mir

Od našeg izveštača

Baza UN „Migel Servantes” – Čim je poleteo sa bejrutskog aerodroma, helikopter Ujedinjenih nacija odleteo je prema moru, a ubrzo zatim italijanska posada usmerila ga je ka jugu, duž mediteranske obale Libana. U ovom vazduhoplovu bio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije (VS) general Milan Mojsilović sa nekoliko saradnika, kao i reporter „Politike”, koji je u prilici da izvesti čitaoce o ovoj poseti mirovnjacima VS u misiji Unifil u kojoj je nedavno tragično nastradao stariji vodnik Milovan Jovanović.

Helikopter tipa „leonardo AW169D” leteo je oko pola sata duž obale do Tira, grada prepoznatljivog po urbanizovanom špicastom poluostrvu koje se kao klin zarilo u more, ispred kojeg je letelica usmerena ka unutrašnjosti kopna, jugu Libana i granici ove zemlje sa Izraelom, višedecenijskom kriznom žarištu. Idilične mediteranske prizore zamenio je suv brdovit teren sa retkom vegetacijom, ubrzo su počela da promiču manja naselja, iz vazduha su se mogle videti srušene kuće. Prvo poneka, pa zatim više njih i na kraju, uz povremene kratere od očigledno veoma razornih bombi ili raketa – čitavi zaseoci koji su sravnjeni sa zemljom. Posmatrača iz vazduha obuzme jeza kada shvati da u tim kataklizmičnim prizorima ne vidi ni ljude ni vozila. Oni koji nisu nastradali sklonili su se od rata koji vode izraelska vojska i pripadnici Hezbolaha, pri čemu stradaju civili sa obe strane granice.

Odmah po sletanju u bazu UN „Migel Servantes”, u kojoj je najviše španskih mirovnjaka, ali tu su i njihove kolege iz niza zemalja uključujući i Srbiju, general Mojsilović se sastao sa italijanskim general-majorom Diodatom Abanjarom, komandantom misije Unifil i španskim brigadnim generalom Antoniom Ortizom Martinezom. Načelnik Generalštaba je detaljno informisan o okolnostima pogibije podoficira Jovanovića u noći između trećeg i četvrtog juna. Ispaljene su četiri minobacačke mine sa brda u blizini baze, dve su pale na otvoreni prostor baze bez posledica po mirovnjake, treća je pogodila baraku koju koriste Španci u kojoj se na mestu udara srećom niko nije zatekao, a četvrta je eksplodirala ispred barake srpskih mirovnjaka. Geleri su probili njen metalni zid i smrtno ranili Jovanovića, a povređeni su jedan Španac i njihov kolega iz Salvadora. Ispred te barake postavljena je spomen-ploča u znak sećanja na stradanje Jovanovića, a koju je ovom prilikom otkrio Mojsilović. On je prilikom sastanka sa najvišim starešinama Unifila istakao da Srbija i VS zahtevaju potpunu istragu, utvrđivanje svih činjenica i kažnjavanje odgovornih za napad na bazu u kojem je nastradao Milovan Jovanović.

Načelnik Generalštaba se sastao i sa pripadnicima našeg kontingenta kojima je odao priznanje na tome što svoje obaveze u misiji, koja je trenutno jedna od najrizičnijih, izvršavaju odgovorno, profesionalno i disciplinovano. Istakao je da je smrt Milovana Jovanovića težak gubitak, pre svega za njegovu porodicu, ali i za Vojsku Srbije, jer je Milovan bio profesionalac koji je svojim radom, odnosom prema službi i ljudima oko sebe zaslužio poštovanje svojih pretpostavljenih, kolega i potčinjenih. Uz ocenu da je držanje kontingenta u teškim trenucima pokazalo da su čvrst vojni kolektiv, najbolji kad je najteže, uputio je izraze zahvalnosti našem lekaru iz kontingenta i španskom medicinskom osoblju koji su učinili sve što je bilo u njihovoj moći da spasu život Jovanoviću. Načelnik Generalštaba je izrazio očekivanje da će pripadnici VS, kao i do sada, zadatke izvršavati odgovorno, uz poštovanje procedura, pravilnu procenu rizika i dosledno pridržavanje svih mera bezbednosti, poželevši im da angažovanje u misiji uspešno privedu kraju i da se zdravi i bezbedni vrate svojim porodicama u Srbiju.

A minulih nedelja bilo je baš žestoko na ovom području, pričaju nam naši mirovnjaci. Hezbolah je ispaljivao rakete na sever Izraela, odakle ih je presretala protivraketna odbrana, čuvena „gvozdena kupola”. Do presretanja je često dolazilo baš iznad područja nadležnosti misije Unifil, pa se dešavalo da krhotine padaju u njihove baze ili oko njih. U tim danima sukoba Izraelci su, kažu u vrhu misije Unifil, ispaljivali i po 200 granata, a jednog dana su postigli „rekord” od oko 450 ispaljenih projektila.

Major Igor Josipović, komandir pešadijske čete VS u Unifilu, kaže da je ovaj kontingent u Liban došao 27. januara. Naši vojnici bili su smešteni u bazu 966 nazvanu „Drina”, koja se nalazi nedaleko od baze „Migel Servantes”. Ali drugog marta uveče Hezbolah je dejstvovao po Izraelu, odakle je odmah pokrenuta ofanziva. Baza „Drina” našla se u žarištu sukoba jer je izraelska vojska tu imala jedan od pravaca prodora u južni Liban. Dublje u unutrašnjosti je mesto Nabatija oko koje se i danas, kada se posle čestih primirja rasplamsa sukob, vode borbe. Nisu daleko ni ruševine zamka Bofort, koji su Izraelci zauzeli, što je privuklo veliku pažnju medija.

„Situacija je bila takva da smo većinu vojnika, posle raketnog napada na bazu, povukli ovde, u 72. bazu ’Migel Servantes’. U ’Drini’ ostao je manji broj pripadnika VS i španskih vojnika. Povrh svega, Izraelci su tik ispod baze, na putu, uspostavili kontrolni punkt sa, moglo bi se reći, vodom vojnika, tenkovima „merkava”, borbenim vozilima pešadije i drugim sredstvima”, objašnjava major Josipović.

Stariji vodnik prve klase Ljubiša Obradović, zamenik komandira odeljenja, kaže da su bili svedoci žestoke razmene vatre zaraćenih strana, upotrebe raketa, topova, tenkova i avijacije. On je bio u baraci naših mirovnjaka kada je nastradao Jovanović. Njegova smrt za Obradovića, vidi se u razgovoru sa njim, više je od gubitka kolege, on je izgubio prijatelja sa kojim je delio kancelariju u Kraljevu i sa kojim se i porodično družio.

Misija Unifil na ovom konfliktnom području postoji još od 1978. godine, VS u njoj učestvuje od 2010. godine i kroz nju su prošla 4.374 naša vojnika, a trenutno ih je ovde 168. Savet bezbednosti UN doneo je odluku o njenom završetku do kraja ove godine. U međunarodnim krugovima se razmatraju mogućnosti da se „plavi šlemovi” zamene mirovnjacima u drugačijoj organizaciji. Jug Libana i dalje ostaje krizno područje na decenijama uzavrelom Bliskom istoku, sa povremenim periodima krhkog mira od čijeg narušavanja, zbog isprepletanih interesa i prelivanja kriza, strepe ovaj region, pa i svet.