Србија у „Креативној Европи”

У последње време институције културе све очигледније се суочавају са чињеницом да живот на државним јаслама постаје ствар прошлости. Немогућност да опстану захваљујући само додељеном новцу из буџета, условљава их да се саме ангажују око прикупљања средстава за своје програме. У оквиру програма „Култура”, Европска унија већ пет година финансира пројекте установа културе, с циљем успостављања интеркултурног дијалога и размене уметничке продукције унутар европског културног простора.

Тренутно, у овом програму учествује 37 земаља. Како би учествовале у програму „Култура”, земље које нису чланице ЕУ морају да потпишу Меморандум о разумевању и оснују канцеларију Тачка културног контакта, где ће добити савете и упутства за конкурисање. Руководилац српске канцеларије Лола Јоксимовић каже за наш лист да је на конкурсу до сада прошло 43 наше установе са 47 пројеката, које је одабрала комисија у Бриселу, а 16 наших издавача са 27 пројеката добило је средства за више од 100 књига које су преведене на српски језик.

– Наше културне установе су се пренуле из обамрлости и виделе да су се ствари промениле, схвативши да на другачији начин морају да решавају егзистенцију својих институција. Фондације се повлаче из сектора западног Балкана, што за невладин сектор, али и јавне институције, значи додатни ударац, будући да се смањује број могућих извора финансирања. До 2011. Србија је повукла нешто мање од милион евра европских средстава, што је 23 одсто годишњег буџета Секретаријата за културу или петина средстава буџета Министарства културе намењеног институцијама. Министарство је такође суфинансирало успешне пројекте са 200.000 евра у протеклом периоду – истиче Лола Јоксимовић.

Према њеним речима, на глобалну економску кризу треба гледати као на прилику за налажење иновативних решења, разлог да се ствари раде на нови начин, да се кроз мреже и платформе за сарадњу друштво бори за неку нову логику. Наша саговорница сматра да се криза заправо не односи толико на пука средства, колико на став политичких структура које не препознају значај културе за друштво.

– Мобилност професионалаца и уметника може довести до креативног бума и красних решења од којих ћемо сви моћи да профитирамо. То је од значаја за земље које су биле самоизоловане или изоловане од међународне заједнице, јер се тиме ствара прилика да се промишљеном културном политиком одређене ствари реше на елегантнији начин – сматра наша саговорница.

Како конкурисање за овај програм ЕУ изгледа у пракси?

Замислимо да институције из Србије, Шведске и Италије одлуче да имају заједнички пројекат који се односи на развој потреба публике, са посебним фокусом на тинејџере. Шведска, на пример, има позориште које се бави темама интересантним за тинејџере. Србија хоће у свој програм да укључи своје тинејџере, јер мали број њих конзумира културу, а италијанска установа се, примера ради, бави културним наслеђем, које није нарочито интересантно овој фокус групи. Кроз међусекторску сарадњу ови креативни партнери ће да осмисле програме привлачне тинејџерима у све три наведене средине, не преписујући рецепт једне средине на другу, већ изналазећи различита решења која ће имати примену у свим земљама у којима се реализује пројекат. Овако умрежен, сваки партнер пројекту даје свој финансијски и креативни допринос и добија 50 одсто средстава буџета.

Поменимо неке наше институције које су до сада финансиране из програма „Култура”. У великом пројекту чији је циљ ефикасније очување заједничког археолошког наслеђа, чиме би се омогућило боље стручно образовање уз коришћење модерних техника истраживања и конзервације, међу 26 земаља учествује и Археолошки институт из Београда. Пројекат„Између утопије и прагматизма”, који у друштвеном, политичком и културном контексту посматра земље које су наследиле Југославију, имао је за циљ истраживање утицаја модернизације на архитектуру у периоду од почетка социјалистичке државе до данас, и у њему је учествовало Друштво архитеката Београда. Народна библиотека Србије је са неколико европских партнера радила на укључивању једног броја ћириличних рукописа у европски дигитални директоријум историјских извора.

Лола Јоксимовић додаједа је за Србију од изузетне важности да учествује и у програму „Креативна Европа”, који представља наставак програма „Култура”, са предложеним буџетом од 1,8 милијарди евра за период од 2014. до 2020. године. Овај програм ће подржавати европску кинематографију, културне и креативне секторе. Наравно, да би дошли до овог јединственог фонда, Србија то јест ресорно Министарство културе, мора да потпише Меморандум о разумевању, у току 2013. године.

Пошто волимо да се поредимо са регионом, наша саговорница подсећа да је Црна Гора свој буџет за културу успешно дефинисала, прописавши Законом о култури да он не сме добити мање од 2,5 одсто генералног буџета. Ако то важи за земљу од 630.000 становника, а шта ћемо са земљом од 7,5 милиона чији је буџет за културу 0,62 одсто?

– Истраживање Предрага Цветичанина показује да свега један до два одсто наше публике конзумира оно што се зове културна понуда, док су остали потенцијална публика –имају афинитет према уметности, али од ње зазиру бојећи се да је неће разумети. Наша културна стратегија треба да се фокусира да ту публику заинтересује. У процесу глобализације, уз усклађеност спољне и културне политике, управо културне активности могу бити најјачи потенцијал једне земље за стварање јаког идентитета – сматра Лола Јоксимовић.

Мирјана Сретеновић