Новогодишњи концерт са Стефаном Миленковићем

Познати српски виолиниста Стефан Миленковић наступиће као солиста на традиционалном новогодишњем концерту оркестра „Гудачи светог Ђорђа”, сутра од 20 часова, у Коларчевој задужбини. На последњем концерту у години обележавања 20 година постојања овог ансамбла, на репертоару ће бити „Меланхолична серенада” и „Сувенир из Фиренце”, Чајковског, Гершвинов прелудијум, у новом аранжману композитора Владимира Кораћа, и Интродукција и рондо капричозо Камија Сен-Санса. 

Петар Ивановић, оснивач састава Гудачи светог Ђорђа, подсетио је да је оркестар оформљен на иницијативу бивших ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје. Током две деценије, са овим ансамблом сарађивали су бројни солисти и диригенти, а њихови музичари су, непосредно по распаду Југославије, са Стефаном Миленковићем обишли све бивше републике, разне фестивале, а памте и заједнички концерт у Лондону 1996, када је обележено 50 година Уницефа. – Стефан је ризница знања и несебичности да то знање пренесе другима. Од њега увек може нешто да се научи – рекао је Ивановић.

Миљеник наше публике Стефан Миленковић нагласио је да му је задовољство што већ 18 година свира са различитим генерацијама музичара који су прошли кроз оркестар „Гудачи”, приметивши да их одликује младалачка енергија, посвећеност и квалитет.

Испричао је још да захваљујући томе што је у детињству доста свирао, данас проводи само четири до пет сата вежбајући.

Подсетићемо да је први наступ са оркестром имао као петогодишњак. Касније долазе такмичења, гостовања, наступи са певачем Пласидом Домингом, пијанистом Алексисом Вајзенбергом, виолинистом Јехудијем Мењухином. Свирао је пред америчким председником Роналдом Реганом на Божићном концерту у Вашингтону 1987, и руским председником Михаилом Горбачовом 1988. Са 16 година одсвирао је свој јубиларни 1. 000 концерт у Монтереју, у Мексику. Данас редовно наступа на фестивалима, а следеће године има заказане турнеје у Италији, Турској и САД.

– За мене је музика налик исписивању празног платна. Припремите концепт, визију и четкице, и сликате пред људима у том тренутку. Многи музичари који се само посвете вежбању, остају и ментално у једном истом оквиру, целог живота. Често сам размишљао да ли бих жртвовао живот и све што волим само због виолине, одговор је – не, не бих. Тако можете да размишљате само ако ћете живети пет хиљада година или имати више живота. Музика је предивна, али током свог лимитираног времена на овој планети, желим да искусим још много ствари. Трудим се да у свему што радим будем добар и проникнем у суштину – испричао је Миленковић, чији су хобији падобранство (до сада има 500 скокова), јога и танго.

Из свог педагошког искуства издваја уверење да су најбољи они уметници који имају најбољу радну етику.

– Видео сам фантастичне таленте који су се, без дисциплине, брзо расплинули, и обрнуто, просечне музичаре који су уредно радили „домаћи задатак”, развили се и одлично афирмисали на сцени – наглашава Стефан Миленковић и додаје да, када је човек фокусиран на свој рад и квалитет, неизбежно је да буде и скроман, јер је на том путу много преиспитивања и разочарања.

На питање колико је често у прилици да говори матерњи језик, с обзиром на вишегодишњи живот у иностранству, Миленковић, некада предавач на њујоршком Џулијарду, а сада ванредни професор на Универзитету у Илиноису, каже:

– Чујем се са овдашњим пријатељима, али српски највише говорим када дођем у Београд. Осећам како ми се активирају другачији мишићи док говорим језик који дуго нисам говорио. Свака књига коју сам прочитао у последњих 15 година била је на енглеском. Добро знам тај језик и никада ми не зафали реч.

Новинаре је занимао и детаљ из приватног живота: да ли се сећа првог пољупца…

– Сећам се, али је питање да ли се она сећа. Толико сам био запажен у сопственим очима да сам се осећао као милион долара!