Дани среће, штедње и Снешка Белића

Готово сви на планети знају шта се слави 14. фебруара, 8. марта, 1. априла и 1. маја. Неки празнују 7. јануара, други 25. децембра. У Србији се сада празнују 15. фебруар и 28. јун, и некада се славио 29. новембар. Неко ће тих дана бити у кругу породице, други на послу, зависно од тога шта каже листа државних празника и – кућни буџет.

Иако се сматра да смо ми народ који воли да слави и спаја празнике како бисмо добили што више нерадних дана, планетарна статистика ипак даје предност земљама Јужне Америке, а Србија се чак сврстава у земље са најмањим бројем празника у Европи. Поред четири државна и три верска празника, са укупно 13 нерадних дана, имамо и пет празника који се обележавају радно. Заједно са најмање 20 дана годишњег одмора, то значи да Срби годишње одмарају 33 дана.

– Није тачно да су Срби народ који највише слави на свету, моја истраживања показују управо супротно, пре свега зато што народ то више себи не може да приушти. Повећао се број приватних обележавања слава, иако је сам начин прославе далеко од онога што је традиција, то је данас једноставно постала новотарија са бројним гостима, музиком и богатом трпезом – каже др Драгана Радојичић, директорка Историјског института Српске академије наука и уметности.

Када је реч о међународним празницима, ову листу састављају Уједињене нације, најчешће на предлог Светске здравствене организације, Уницефа и Унеска, како би се указало на неке важне међународне проблеме или да би се промовисала нека идеја. Неки од тих празника такође су нерадни у појединим земљама.

Према званичној категоризацији УН, годишње се слави око 100 међународних празника. Међутим, када бисмо покушали да направимо незваничну листу, према ономе што се може наћи у медијима и на Интернету, готово да не би било дана у години који није нечему посвећен.

Тако је 1. јануар Светски дан породице, у фебруару је дан борбе против рака, дан радија и дан матерњег језика, у марту су дани среће поезије и воде, у априлу су дани књиге, земље, здравља и аутизма, али и интелектуалне својине и џеза у мају је дан сунца птица селица, породице, слободе штампе, жртва палих у Другом светском рату, првог јуна је дан родитеља, а затим следе дани донатора крви, избеглица и удовица. У јулу свој дан имају Нелсон Мандела и пријатељи у августу је дан младих и дан против нуклеарних проба, у септембру се славе мир, туризам, писменост, срце и демократија, у октобру се обележавају дани поште, хране и жена са села, у новембру се слави телевизија, солидарност са народом Палестине и толеранција, а у децембру је дан борбе против сиде, дан људских права, укидања ропства, миграција, планина и људске солидарности.

Далеко је забавнија листа међународних празника која нема везе са званичним државним политикама. Иако неки од ових празника делују чак и смешно, попут 19. новембра, Светског дана тоалета, повод је озбиљан: установила га је Светска тоалет организација 2001. године у Сингапуру, са циљем да подигне свест о значају одговарајућих санитарних услова и важности хигијене, али и достојанства људи.

Свој дан у фебруару имају љубитељи чоколаде и палачинки, у марту је један дан без меса, а 22. марта је дан туче јастуцима, у априлу су дани паса водича и туче јастуцима, а у мају славе они који воле делфине, паркове и лептире, обележава се и дан СОС телефона, музеја, папагаја, црвеног крста и корњача, 6. мај је Међународни дан броколија.

У јуну се славе сунце, роде, Дунав, деца и океани, у јулу се прослављају пољупци, полицијске лисице, џакузи и летећи тањири, у августу је дан слепих мишева, напуштених животиња и дан левака, у септембру су дани гусака, геолога, туризма и срца, 3. октобар је дан сарказма, а свој дан у овом месецу имају и скептици, учитељи, хлеб, јабуке, разоружање, паста, јаја, штедња и прање руку. Новембар обележавају дани средњошколаца, телевизије, тоалета, толеранције, љубазности и уздржавања од куповине, а у децембру се слави дан људских права, виолине, волонтера, а 30. децембар деле Јети и Снешко Белић.

Једино за 31. децембар нисмо успели да пронађемо одговарајући међународни дан, можда и зато што је он ионако познатији као – вече и то – новогодишње.

Сандра Гуцијан

-------------------------------------------

Званични државни и верски празници

Нова година (2)

Божић            (2)

Сретење         (1)

Празник рада     (2)

Ускрс             (4)

Дан примирја у Првом светском рату (1)

Крсна слава (1)

Број нерадних празника по државама

Аргентина – 19

Тајланд – 16

Либан – 16

Малезија – 16

Словачка – 15

Кипар – 15

Малта – 14

Мароко – 14

Шпанија – 14

Аустрија – 13

Португалија – 13

Холандија – 8

Велика Британија – 8

Србија – 7