Повратак Козака

Улицама Москве, и других великих руских градова, однедавно патролирају необичне екипе чувара реда. Стасити момци обучени у старе царске униформе, плаве боје, богато украшене златним дугмадима и гајкама, са једнако атрактивним шубарама и, обавезно, сјајним чизмама. Као по правилу, бркати су и – опасани сабљама. То су – Козаци.

Ма колико архаично изгледали, ови момци имају своју улогу у данашњем руском друштву. Њихов посао је да надзиру поштовање реда и мира. То значи да се брину за пијанце, уживаоце наркотика, млађарију која се на улици налази у „непристојно време”, било кога ко нарушава спокојство обичних грађана.

Они, за сада, немају овлашћења полиције. Њихово није ни да се упуштају у физичке обрачуне ни да хапсе или, не дај Боже, потежу оружје. Сабље које им звецкају за појасом више су ствар симболике и из корица се ваде тек у најнужнијој самоодбрани.

Козаци припадају групи народа источних Словена, а потичу из предела Украјине и Јужне Русије где су организовали сопствене полувојне, али демократске, друштвене заједнице. Насељавали су, углавном, пределе и острва у области доњег Дњепра и Донског басена. Њихова улога у развоју Украјине и Русије била је од изузетног значаја.

У време Октобарске револуције борили су се за очување царевине, а против бољшевика. Победа Црвене армије била је увод у тешка времена за Козаке, посебно 1932–1933. у време, такозване, Велике глади. Тек распадом Совјетског Савеза дошло је до реафирмације козаштва да би 2010. коначно били признати и као етничка група. Због свог сликовитог начина живота и облачења приказивани су често у историјским романима и филмовима.

Према истраживању руског „Левада центра”, обављеном у 130 градова, чак 40 одсто Руса подржава укључивање козачких јединица у обезбеђивање сигурности грађана. Међу таквима највише је старијих од 40 година и оних са средњом или нижом школском спремом. Сумњу у ефикасност момака са сабљама изражавају, углавном, добростојећи и млади, а има и оних који се према свему односе са извесним подсмехом.

Повратак Козака могуће је тумачити двојако: или као жељу да се оживи један леп део традиције из царских времена, или као посредни доказ да је највећа земља на свету поново добила правог господара. Овај пут оличеног у председнику Владимиру Путину.

Други став се објашњава тиме да су људи у козачким униформама уочени на многим митинзима подршке шефу државе, а њихово присуство запажено је и приликом разбијања предизборних антипутинских протеста, као и током растурања скупова подршке женској панк групи „Пуси рајот”.

„Морамо тим моронима да покажемо шта мислимо”, цитира „Москоу тајмс” изјаву козачког атамана Николаја Долуде.

Козаци на градске улице не излазе тек тако. Морају да прођу одређену обуку, а у њиховим тимовима, за прво време, обавезно је учешће и званичних припадника полиције. Ипак, остаје недоречен део о правим обавезама и одговорности ових добровољних чувара грађанског реда. Укратко, законско покриће за такву врсту делатности, једноставно, не постоји.

Ни сумње да би козачке патроле могле, у одређеним ситуацијама, више да шкоде него да користе одржању мира, нису без основа. Недавно је губернатор Краснодара Александар Ткачјов најавио могућност изнајмљивања Козака у борби против илегалне имиграције, посебно муслиманског живља са Кавказа. Евентуални сукоби на овако јасно дефинисаној верској и етничкој основи сигурно би унели неспокојство у комплетно руско друштво и довели до тензија и у деловима земље у којима овакви неспоразуми не постоје.

Током пописа становништва 2002. као Козаци изјаснило се око 140.000 грађана Русије. Ипак процене казују да их има далеко више – можда и свих седам милиона. То би значило да су, после Руса, најбројнија етничка група у држави. Како пише „Москоу тајмс”, држава званично дефинише као Козаке све оне који су чланови козачке заједнице и понашају се у складу са законским прописима.

Према речима руског патријарха Кирила, Козаци су увек одржавали живим пламен патриотизма, вере у цркву и били су спремни да се жртвују за вредности козаштва.

Можда управо због тога и житељи великих руских градова са благонаклоношћу гледају на своје нове, егзотичне, чуваре реда.

----------------------------------------------

Строга хијерархија

Званично, данас постоји 426 козачких организација са више од 936.000 чланова. Устројени су хијерархијски са 11 организација, названих „армије” (али не у војном смислу) на врху. „Армије” контролишу мање групе по регионима и градовима. Њихова делатност креће се од спонзорства локалних спортских догађаја и учешћу на парадама поводом дана победе, до васпитавања младих у козачком духу.