Стразбур нас кошта 1,7 милиона евра

Европски суд за људска права у Стразбуру затрпан је српским предметима. Број представки које су поднете том суду достигао је 10.000 и у сталном је порасту.

Много је разлога због којих Срби туже своју државу. Суд у Стразбуру решава одштете које грађани траже од друштвених предузећа, питања старе девизне штедње, косовских пензија и друге предмете. У архивама су остали забележени и случајеви притвореника који је тужио државу за нехумано поступање јер му у затвору није обезбеђена бесплатна зубна протеза, осуђеног нарко-дилера који је сматрао да је неосновано прислушкиван и да му је незаконито одузета имовина, случај бебе нестале пре 30 година, старице која је осуђена за клевету због чега је сматрала да је, дугим трајањем поступка, била изложена мучењу или лекара који је сматрао да му је ускраћено право на усавршавање.

„До пре неколико година било је око 3.000 представки, а сада смо на петој или шестој позицији у систему Савета Европе од 47 чланица. Када гледамо према броју становника, Србија је убедљиво на првом месту”, каже др Славољуб Царић, заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права и помоћник министра правдеи државне управе.

Повећање броја предмета, објашњава наш саговорник, говори да реформа судства у Србији није добро урађена, јер уместо побољшања стања у правосуђу имамо супротан ефекат.

„Многи предмети у вези су са друштвеним предузећима, односно неизвршавањем правноснажних пресуда у односу на раднике. Друга група обухвата косовске пензије, трећа резервисте и четврта старе девизне штедње у односу на грађане бивших југословенских република. Некада се достављају представке са више стотина подносилаца. Формиране су радне групе за сваку групу предмета. Ако се добро изврше пресуде и ако се донесу одговарајући прописи, смањиће се и број представки које долазе у суд”, указује др Царић.

До сада су у Стразбуру донете 73 пресуде у нашим предметима и у девет случајева није нађена никаква повреда. У случају „Ђермановић”, суд је испитивао да ли је било повреда права у вези са условима у притвору и дужином кривичног поступка. Суд је нашао да те повреде нису учињене, али је утврђена повреда у вези са дужином притвора. У предмету „Стојановић” нађена је само повреда у вези са читањем преписке затвореника. Утврђено је да није било нехуманог поступања јер овом човеку није обезбеђена бесплатна зубна протеза.

Подаци показују да је укупна одштета досуђена у Стразбуру коју Србија треба да плати за ову годину око 1,7 милиона евра.

„Од почетка ове године до 27. новембра, на име накнаде нематеријалне штете, која се обрачунава у еврима, досуђена је исплата 1.204.836,48 евра. Од тога је око 923.000 евра само за друштвена предузећа због неизвршавања правноснажних пресуда. Од почетка године до 31. октобра 2012. на име материјалне штете досуђена је исплата 58.176.912 динара”, наводи наш саговорник.

Према речима Славољуба Царића, сви износи нематеријалне штете су исплаћени. Када је реч о материјалној штети, пошто су то различити буџети, није све исплаћено, али добар део јесте.

„Ови бројеви показују да правда у Србији није била доступна њеним грађанима. Судови и судије су затрпани предметима, што је очигледна последица смањења броја судова са некадашњих 138 општинских на свега 34 основна. Неефикасност судске мреже, али и свеукупног правосудног система довела је до тога да се број представки српских држављана из године у годину рапидно повећава”, закључује заступник Србије у Стразбуру.

Пракса показује да је више држава предузело законске мере као последицу пресуда донетих у Стразбуру. Аустрија је модификовала значајне одељке свог закона о кривичном поступку, правила о поступању са затвореницима у болницама, као и цео систем хонорара за правну помоћ.

Белгија је усвојила допуне закона о скитницама и донела мере за субвенционисање школа на француском језику у фламанској области. Белгија је такође променила свој грађански законик да би дала једнака права брачној и ванбрачној деци.

Данска је усвојила допуне закона о старатељству над ванбрачном децом. Француска је усвојила закон о прислушкивању телефона. Грчка је усвојила допуне закона о лишавању слободе пре суђења. Италија је у свој закон о кривичном поступку усвојен 1988. укључила одредбе којима присуство адвоката одбране постаје обавезно у судским поступцима, укључујући и жалбе касационом суду. Холандија је усвојила допуне војног кривичног закона и закона о лишавању слободе душевних болесника. Шведска је усвојила допуне закона о обавезном верском образовању, а Швајцарска је потпуно ревидирала организацију свог судства и кривични поступак у примени на федералну армију и усвојила допуне грађанског законика у погледу лишавања слободе у поправним центрима. У Великој Британији законом је забранило телесно кажњавање у државним школама.

----------------------------------------------

Бесплатна правда

Није нимало чудно да су Срби нахрупили по правду у Стразбур, уколико се зна да је подношење представки бесплатно, писаним путем, као и да није потребно путовати у Француску. Пре тога, потребно је да буду исцрпљена сва правна средства пред локалним правосуђем, укључујући и уставну жалбу. Рок за подношење представке је шест месеци после доношења пресуде пред највишим судом.

Представка се мора односити на једно од права загарантованих Европском конвенцијом о људским правима. Наводно кршење подразумева широк спектар могућих ситуација: мучење и понижавајуће поступање са затвореницима, незаконитост хапшења, недостатке у грађанским и кривичним поступцима, дискриминацију у примени права, права родитеља, непоштовање приватног и породичног живота, дома и преписке, ограничење у изражавању мишљења, саопштавања или примања информација, кршење слободе учешћа на окупљањима или демонстрацијама, истеривање или изручивање, као и одузимање имовине и експропријација.