Strazbur nas košta 1,7 miliona evra

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zatrpan je srpskim predmetima. Broj predstavki koje su podnete tom sudu dostigao je 10.000 i u stalnom je porastu.

Mnogo je razloga zbog kojih Srbi tuže svoju državu. Sud u Strazburu rešava odštete koje građani traže od društvenih preduzeća, pitanja stare devizne štednje, kosovskih penzija i druge predmete. U arhivama su ostali zabeleženi i slučajevi pritvorenika koji je tužio državu za nehumano postupanje jer mu u zatvoru nije obezbeđena besplatna zubna proteza, osuđenog narko-dilera koji je smatrao da je neosnovano prisluškivan i da mu je nezakonito oduzeta imovina, slučaj bebe nestale pre 30 godina, starice koja je osuđena za klevetu zbog čega je smatrala da je, dugim trajanjem postupka, bila izložena mučenju ili lekara koji je smatrao da mu je uskraćeno pravo na usavršavanje.

„Do pre nekoliko godina bilo je oko 3.000 predstavki, a sada smo na petoj ili šestoj poziciji u sistemu Saveta Evrope od 47 članica. Kada gledamo prema broju stanovnika, Srbija je ubedljivo na prvom mestu”, kaže dr Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i pomoćnik ministra pravdei državne uprave.

Povećanje broja predmeta, objašnjava naš sagovornik, govori da reforma sudstva u Srbiji nije dobro urađena, jer umesto poboljšanja stanja u pravosuđu imamo suprotan efekat.

„Mnogi predmeti u vezi su sa društvenim preduzećima, odnosno neizvršavanjem pravnosnažnih presuda u odnosu na radnike. Druga grupa obuhvata kosovske penzije, treća rezerviste i četvrta stare devizne štednje u odnosu na građane bivših jugoslovenskih republika. Nekada se dostavljaju predstavke sa više stotina podnosilaca. Formirane su radne grupe za svaku grupu predmeta. Ako se dobro izvrše presude i ako se donesu odgovarajući propisi, smanjiće se i broj predstavki koje dolaze u sud”, ukazuje dr Carić.

Do sada su u Strazburu donete 73 presude u našim predmetima i u devet slučajeva nije nađena nikakva povreda. U slučaju „Đermanović”, sud je ispitivao da li je bilo povreda prava u vezi sa uslovima u pritvoru i dužinom krivičnog postupka. Sud je našao da te povrede nisu učinjene, ali je utvrđena povreda u vezi sa dužinom pritvora. U predmetu „Stojanović” nađena je samo povreda u vezi sa čitanjem prepiske zatvorenika. Utvrđeno je da nije bilo nehumanog postupanja jer ovom čoveku nije obezbeđena besplatna zubna proteza.

Podaci pokazuju da je ukupna odšteta dosuđena u Strazburu koju Srbija treba da plati za ovu godinu oko 1,7 miliona evra.

„Od početka ove godine do 27. novembra, na ime naknade nematerijalne štete, koja se obračunava u evrima, dosuđena je isplata 1.204.836,48 evra. Od toga je oko 923.000 evra samo za društvena preduzeća zbog neizvršavanja pravnosnažnih presuda. Od početka godine do 31. oktobra 2012. na ime materijalne štete dosuđena je isplata 58.176.912 dinara”, navodi naš sagovornik.

Prema rečima Slavoljuba Carića, svi iznosi nematerijalne štete su isplaćeni. Kada je reč o materijalnoj šteti, pošto su to različiti budžeti, nije sve isplaćeno, ali dobar deo jeste.

„Ovi brojevi pokazuju da pravda u Srbiji nije bila dostupna njenim građanima. Sudovi i sudije su zatrpani predmetima, što je očigledna posledica smanjenja broja sudova sa nekadašnjih 138 opštinskih na svega 34 osnovna. Neefikasnost sudske mreže, ali i sveukupnog pravosudnog sistema dovela je do toga da se broj predstavki srpskih državljana iz godine u godinu rapidno povećava”, zaključuje zastupnik Srbije u Strazburu.

Praksa pokazuje da je više država preduzelo zakonske mere kao posledicu presuda donetih u Strazburu. Austrija je modifikovala značajne odeljke svog zakona o krivičnom postupku, pravila o postupanju sa zatvorenicima u bolnicama, kao i ceo sistem honorara za pravnu pomoć.

Belgija je usvojila dopune zakona o skitnicama i donela mere za subvencionisanje škola na francuskom jeziku u flamanskoj oblasti. Belgija je takođe promenila svoj građanski zakonik da bi dala jednaka prava bračnoj i vanbračnoj deci.

Danska je usvojila dopune zakona o starateljstvu nad vanbračnom decom. Francuska je usvojila zakon o prisluškivanju telefona. Grčka je usvojila dopune zakona o lišavanju slobode pre suđenja. Italija je u svoj zakon o krivičnom postupku usvojen 1988. uključila odredbe kojima prisustvo advokata odbrane postaje obavezno u sudskim postupcima, uključujući i žalbe kasacionom sudu. Holandija je usvojila dopune vojnog krivičnog zakona i zakona o lišavanju slobode duševnih bolesnika. Švedska je usvojila dopune zakona o obaveznom verskom obrazovanju, a Švajcarska je potpuno revidirala organizaciju svog sudstva i krivični postupak u primeni na federalnu armiju i usvojila dopune građanskog zakonika u pogledu lišavanja slobode u popravnim centrima. U Velikoj Britaniji zakonom je zabranilo telesno kažnjavanje u državnim školama.

----------------------------------------------

Besplatna pravda

Nije nimalo čudno da su Srbi nahrupili po pravdu u Strazbur, ukoliko se zna da je podnošenje predstavki besplatno, pisanim putem, kao i da nije potrebno putovati u Francusku. Pre toga, potrebno je da budu iscrpljena sva pravna sredstva pred lokalnim pravosuđem, uključujući i ustavnu žalbu. Rok za podnošenje predstavke je šest meseci posle donošenja presude pred najvišim sudom.

Predstavka se mora odnositi na jedno od prava zagarantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Navodno kršenje podrazumeva širok spektar mogućih situacija: mučenje i ponižavajuće postupanje sa zatvorenicima, nezakonitost hapšenja, nedostatke u građanskim i krivičnim postupcima, diskriminaciju u primeni prava, prava roditelja, nepoštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, ograničenje u izražavanju mišljenja, saopštavanja ili primanja informacija, kršenje slobode učešća na okupljanjima ili demonstracijama, isterivanje ili izručivanje, kao i oduzimanje imovine i eksproprijacija.