Америчко-руско затезање преко сирочића

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Само неколико сати пошто је председник Владимир Путин потписао закон који Американцима забрањује да усвајају руску децу, Стејт департмент је изразио „дубоко жаљење”. У изјави се не најављује никакав „утук на утук” – пошто је најновија руска мера реакција на претходну америчку која руским функционерима који су „обележени” као корумпирани забрањује путовање у САД – а преовлађујућа оцена овде је да није реч о драматичном заоштравању билатералних односа, већ само о најновијој потврди да су они и даље на низбрдици.

Непосредан резултат руског узвраћања јесте суспендовање билатералног уговора о усвајању који је на снагу ступио 1. новембра ове године, па испада да су руски сирочићи, то јест они међу њих око 120.000 који су имали шансе да одрасту у америчким породицама и на крају постану Американци – постали пијуни у дипломатској игри која је давно почела и неће скоро бити завршена.

У моменту кад је Путин потписао закон који је пре тога, уз велику подршку, усвојен у Државној думи, 46 породица је већ одабрало исто толико деце, са њима се упознало и било у различитим фазама бирократски компликованог и за оне који усвајају скупог поступка.

У америчком саопштењу се наводи да је у последњих 20 година у америчке породице кроз усвојења стигло више од 60.000 руских малишана.

Амерички потез који је изазвао овакву руску реакцију јесте „Закон Магнитски” чија је основна сврха нормализација америчко-руских трговинских односа, али у који је група конгресмена успела да убаци клаузулу о санкцијама према корумпираним руским званичницима, у знак протеста што у Москви нико није судски кажњен због смрти Сергеја Магнитског, руског борца против корупције, у истражном затвору 2009. Јединог осумњиченог један московски суд је ослободио у прошли петак.

Рекло би се да у најновијем затезању више адута има Путин, што би могло да буде објашњење и за прилично умерени и преовлађујуће хуманитарни тон званичне америчке реакције. У овом моменту Русија је наиме више потребна Америци, јер без сарадње Москве Вашингтон не може да заврши неколико својих важних послова.

Први је политички расплет у Сирији, где председник Башар ел Асад, суочен са растућом грађанском побуном, не одступа пре свега зато што има подршку Русије. Сирија је једини преостали руски савезник на Блиском истоку и премда су и у Москви свесни да су његови дани одбројани, очигледно је да Асад још неко време може да буде предмет дипломатске трговине.

Без руске кооперативности Америка не може ни да довољно притисне Иран да одустане од својих планова за прављење нуклеарне бомбе, што је тренутно највећа безбедносна преокупација САД.

Најзад, изузетно компликована логистичка операција повлачења америчких и НАТО снага (са комплетном опремом) из Авганистана, која треба да започне идуће године да би се завршила до краја 2014, није могућа без коришћења руске територије.

Ове теме засад нису део дипломатске свађе, па се може очекивати да ће у Вашингтону најновија горка кнедла из Русије бити невољно прогутана. Већ једном „ресетовани” – на почетку првог Обаминог мандата – америчко-руски односи су пред новим редифинисањем уочи почетка другог. 

-----------------------------------------------

Кремљ: уместо америчких, деца добијају руске родитеље

Москва – Педесет двоје руске деце без родитеља, која су у процедури усвајања у САД, добиће родитеље у Русији, обећао је јуче званичник Кремља задужен за права детета, након што је председник Русије Владимир Путин потписао закон који Американцима забрањује усвајање руске деце. „За свако дете које је одабрано за усвајање, у току је процедура у САД за проналазак породица у Русији. Ниједно дете не сме да пати”, навео је Павел Астахов на свом налогу на „Твитеру”.