Američko-rusko zatezanje preko siročića

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Samo nekoliko sati pošto je predsednik Vladimir Putin potpisao zakon koji Amerikancima zabranjuje da usvajaju rusku decu, Stejt department je izrazio „duboko žaljenje”. U izjavi se ne najavljuje nikakav „utuk na utuk” – pošto je najnovija ruska mera reakcija na prethodnu američku koja ruskim funkcionerima koji su „obeleženi” kao korumpirani zabranjuje putovanje u SAD – a preovlađujuća ocena ovde je da nije reč o dramatičnom zaoštravanju bilateralnih odnosa, već samo o najnovijoj potvrdi da su oni i dalje na nizbrdici.

Neposredan rezultat ruskog uzvraćanja jeste suspendovanje bilateralnog ugovora o usvajanju koji je na snagu stupio 1. novembra ove godine, pa ispada da su ruski siročići, to jest oni među njih oko 120.000 koji su imali šanse da odrastu u američkim porodicama i na kraju postanu Amerikanci – postali pijuni u diplomatskoj igri koja je davno počela i neće skoro biti završena.

U momentu kad je Putin potpisao zakon koji je pre toga, uz veliku podršku, usvojen u Državnoj dumi, 46 porodica je već odabralo isto toliko dece, sa njima se upoznalo i bilo u različitim fazama birokratski komplikovanog i za one koji usvajaju skupog postupka.

U američkom saopštenju se navodi da je u poslednjih 20 godina u američke porodice kroz usvojenja stiglo više od 60.000 ruskih mališana.

Američki potez koji je izazvao ovakvu rusku reakciju jeste „Zakon Magnitski” čija je osnovna svrha normalizacija američko-ruskih trgovinskih odnosa, ali u koji je grupa kongresmena uspela da ubaci klauzulu o sankcijama prema korumpiranim ruskim zvaničnicima, u znak protesta što u Moskvi niko nije sudski kažnjen zbog smrti Sergeja Magnitskog, ruskog borca protiv korupcije, u istražnom zatvoru 2009. Jedinog osumnjičenog jedan moskovski sud je oslobodio u prošli petak.

Reklo bi se da u najnovijem zatezanju više aduta ima Putin, što bi moglo da bude objašnjenje i za prilično umereni i preovlađujuće humanitarni ton zvanične američke reakcije. U ovom momentu Rusija je naime više potrebna Americi, jer bez saradnje Moskve Vašington ne može da završi nekoliko svojih važnih poslova.

Prvi je politički rasplet u Siriji, gde predsednik Bašar el Asad, suočen sa rastućom građanskom pobunom, ne odstupa pre svega zato što ima podršku Rusije. Sirija je jedini preostali ruski saveznik na Bliskom istoku i premda su i u Moskvi svesni da su njegovi dani odbrojani, očigledno je da Asad još neko vreme može da bude predmet diplomatske trgovine.

Bez ruske kooperativnosti Amerika ne može ni da dovoljno pritisne Iran da odustane od svojih planova za pravljenje nuklearne bombe, što je trenutno najveća bezbednosna preokupacija SAD.

Najzad, izuzetno komplikovana logistička operacija povlačenja američkih i NATO snaga (sa kompletnom opremom) iz Avganistana, koja treba da započne iduće godine da bi se završila do kraja 2014, nije moguća bez korišćenja ruske teritorije.

Ove teme zasad nisu deo diplomatske svađe, pa se može očekivati da će u Vašingtonu najnovija gorka knedla iz Rusije biti nevoljno progutana. Već jednom „resetovani” – na početku prvog Obaminog mandata – američko-ruski odnosi su pred novim redifinisanjem uoči početka drugog. 

-----------------------------------------------

Kremlj: umesto američkih, deca dobijaju ruske roditelje

Moskva – Pedeset dvoje ruske dece bez roditelja, koja su u proceduri usvajanja u SAD, dobiće roditelje u Rusiji, obećao je juče zvaničnik Kremlja zadužen za prava deteta, nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon koji Amerikancima zabranjuje usvajanje ruske dece. „Za svako dete koje je odabrano za usvajanje, u toku je procedura u SAD za pronalazak porodica u Rusiji. Nijedno dete ne sme da pati”, naveo je Pavel Astahov na svom nalogu na „Tviteru”.